Logor o kome se decenijama ćutalo

– Posetioci izložbe „Moje Jadovno“ u Ruskom domu, za koje pretpostavljamo da znaju malo ili gotovo ništa o veličini i brutalnosti zločina u ovom kompleksu logora, dobiće priliku da se upoznaju sa svim aspektima stradanja Srba i Jevreja. Znamo da je u vreme Brozove istoriografije Jasenovac uzet kao paradigma svih stradanja i stratišta u Republici Hrvatskoj, a njih, pored Jadovna, bilo je još mnogo više. Jadovno treba posebno istaći kao prvi sabirni centar, prvi logor smrti u Evropi, preteču Jasenovca – kaže za Danas Dušan Bastašić, predsednik Udruženja „Jadovno 1941“ iz Banjaluke, kome su u tom logoru ubijeni oba deda i stric.

Na izložbi će biti prikazana arhivska građa koju je udruženje sakupljalo u poslednje dve godine – od potomaka žrtava – ali je tu mnogo fotografija i iz italijanskih arhiva koje su bile skoro nepoznate.

– Poslednje poruke žrtava sa puta na gubilište, njihove predratne fotografije, ali i fotografije preživelih članova njihovih porodica, sklopljene su u jedinstvene životne priče. Zločin genocida i Holokausta u NDH svakako je imao i svoju ideološku pripremu kao prethodnicu i ona zauzima jedan značajan deo u izložbenoj koncepciji, kao i vreme posle zločina u bivšoj Jugoslaviji, gde možemo videti jedan ideološki i dnevnopolitički neadekvatan odnos društva prema stradalima i njihovim potomcima – kaže Dušan Bastašić.

Iako prvo masovno stratište u Evropi, u kome je ubijeno 38.000 Srba i oko 2.000 Jevreja, a njihova tela bačena u bezdane jame, o „Jadovnu“ se u posleratnim decenijama ćutalo. Nije ga bilo ni u udžbenicima. Hiljade tela stradalih muškaraca, žena i dece i danas počivaju u kraškim jamama Velebita, gde se logor nalazio. Pre dve godine parastosu žrtvama kod Šaranove jame prisustvovao je i bivši predsednik Srbije Boris Tadić, kome je u tom logoru stradao stric. Godinu dana ranije senima stradalih poklonio se i hrvatski predsednik Ivo Josipović.

Izložba će biti otvorena sutra u 18 časova u Ruskom domu.