Logorskom vatrom u prestonici Tbilisiju i drugim gradovima, Gruzini su još u četvrtak u ponoć počeli obeležavanje prve godišnjice petodnevnog rata sa Rusijom povodom otcepljene provincije Južne Osetije. Sporadične pucnjave, povlačenje posmatrača Zapada neki su od faktora koji podstiču rizik od obnove neprijateljstava između dve države.
Minutom ćutanja odata je pošta stradalima u petodnevnom ratu. Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel u juče objavljenom izveštaju ocenila je da se „posledice sukoba i dalje osećaju“ i apelovala da se omogući povratak oko 30.000 raseljenih. „Svuda prisutan osećaj tenzija i nesigurnosti sprečava ljude da se vrate u svoje domove. Mnogi od onih koji se vrate suočeni su sa novom realnošću sukoba i borbom za puko preživljavanje“, navodi se u saopštenju.
Na ceremoniji u gradu Goriji, kojoj je prisustvovao i gruzijski predsednik Mihail Sakašvili, obeležavanje godišnjice počelo je podizanjem gruzijske zastave uz intoniranje himne. Inače, grad Gori je žestoko bombardovan prošle godine u vazdušnim napadima ruskih snaga koje su ga potom okupirale. Na snimcima iz Tbilisija mogli su se videti ljudi odeveni kao sovjetski vojnici čime se na simboličan način želeo prikazati nastavak ruske okupacije. Neki od spotova na televiziji naslovljeni su parolama „Stop Rusija“.
S druge strane, u gradu Chinvaliju konkurentne ceremonije. Marševima i paljenjem sveća stanovnici Južne Osetije obeležili su godišnjicu rata. Ruski vojnici na njihovoj teritoriji u stanju su pune borbene gotovosti u strahu od, kako kažu, „gruzijske ratne mašine koju naoružavaju Sjedinjene Države“.
U juče objavljenom intervjuu na ruskoj televiziji, predsednik Dmitrij Medvedev nazvao je odluku donetu 7. avgusta prošle godine „najtežom stvari“ i dodao da je Rusija „ morala to da učini“. „Ja sam jedini donosio odluke, ni s kim se nisam konsultovao“, rekao je Medvedev.
Rusija za agresiju optužuje gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija i njegove pomagače sa Zapada. Gruzija odbacuje optužbe Moskve kao apsurdne. Invazija, prema rečima Gruzije, bio je način da Rusija kazni Gruziju zbog njenih težnji ka članstvu u NATO. „Separatizam je samo oružje u ruskim rukama protiv gruzijske države“, izjavio je gruzijski ministar za reintegracije Temur Lakobašvili.
Regionalni predsednik Eduard Kokoti kaže da je uveren da će svet jednog dana razumeti da je „ključ za stabilnost i mir u našem regionu prihvatanje nezavisnosti Južne Osetije“.
Gruzijske snage izvele su upad u Južnu Osetiju 7. avgusta nakon višednevnih okršaja sa osetijskim separatistima i nekoliko godina eskalacije tenzija sa Moskvom. Rusija je potom izvela kontraudar upućivanjem tenkova i vojnika u spornu oblast. Neprijateljstva su okončana 12. avgusta uz posredovanje francuskog predsednika Nikole Sarkozija, čija je zemlja tada predsedavala EU. U ratu je ubijeno 390 civila dok je više od 100.000 raseljeno. Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije gde je rasporedila hiljade svojih vojnika uprkos tome što sporazum o prekidu vatre zahteva od svih strana da se povuku na poziciju od pre rata.
Naoružanje stizalo iz Rumunije
Bukurešt – Rumunija je od januara do avgusta 2008. izvezla u Gruziju oružje u vrednosti od 19,4 miliona dolara, piše rumunski dnevnik Kotidianul. List ocenjuje da izvoz oružja u Gruziju nije nezakonit, ali može da šteti odnosima sa Rusijom. Rumunija je i posle gruzijsko-ruskog rata, krajem 2008. nastavila da naoružava Gruziju i izvozila oružje u iznosu od 3,6 miliona evra, navodi list. Rumunija je izvozila gruzijskoj vojsci pešadijsko oružje, antitenkovske granate, opremu za vojnu avijaciju i poluautomatske puške sa lunetom (7,62 mm) izrađene na osnovu modela kalašnjikov i mitraljez kalibra 12,7 mm koji se montira na oklopna vozila. Podatke koje na zahtev tog lista Direkcija za konvencionalno oružje u okviru Nacionalne agencije za kontrolu izvoza. Beta
Cilj invazije bio eliminacija Osetina
Moskva – Gruzija je napala separatističku oblast Južnu Osetiju kako bi „eliminisala“ narod Južne Osetije, navodi se u zaključcima istrage ruskog tužilaštva koja je objavljena juče. „Prikupljeni dokazi, intenzitet gruzijske agresije, vojne, političke i propagandne pripreme ukazuju da je invazija na Južnu Osetiju za cilj imala da eliminiše Osetine“, navodi se u saopštenju tužilaštva. Kako se dodaje, istraga je utvrdila da je gruzijska strana kršila ljudska prava civilnog stanovništva Južne Osetije i ruskih vojnika zaduženih za održavanje mira. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
