Iznenađenje nastaje onda kad se horizont očekivanja razbije – što u životnom, što u književnom smislu. Ma koliko bili spremni na iznenađenja, stereotip o humanističkoj struci pisca, o piscu koji nužno treba da dođe iz sveta humanističkih oblasti, uvek je prisutan. Svakako da škola za pisce ne postoji, ali recimo da postoje škole na kojima se mogu naći potencijalni pisci. Ekonomija kao oblast, prilično tmurna, netemperamentna, okrenuta praktičnoj sferi, potpuno neoduhovljena , teško da može obećati nešto tako bezinteresno kao što je književnost. Tu dolazi do prelamanja horizonta.
Svojevremeno je Geopoetika objavila jedan nedovoljno zapaženi, a vrlo zanimljiv, roman ( Putnici od stakla ) Jovanke Živanović, ekonomistkinje, jedan vrlo eterično ispleteni narativ, do neverovanja (kad pogledate u biografiju autorke, koja pritom nema mnogo objavljenih književnih radova). S druge strane, tu je i Mirjana Novaković, zapažena autorka romana, o kojoj ne treba dalje ništa reći – osim da piše, i emituje odličnu književnost, iz jedne banke. Složićete se, vrlo atipičan ambijent, sivlji od Post Officea .
Iz ekonomije dolazi i autor Viktor Radonjić (Beograd, 1973), koji pak predstavlja specifičnu podvojenost , budući da je završio i dramaturgiju. Sa dosta dramskih elemenata u svom romanu Prozor u zid , pre svega oličenih kroz čestu upotrebu dijaloga, Radonjić sasvim pravda svoju dramaturšku bazu. Ovaj roman nudi đir kroz Beograd, na mahove subverzivne priče, stvaran modernim jezikom i svešću. Zapravo, iako kršten u kratki roman, ovo je po mnogim odlikama novela, brza i čitka.
Poezija ovog autora pati od hermetizma, koji je doveden do izostanka pesničke slike, ali raspisan i semantički izazovan. Čitajući tri zbirke, nameće se utisak da je to sve mogla biti jedna, ali u tri toma, poetički uvezana kao celina. I svakako, neizostavno je pomenuti njegove drame. Primećen kao borac protiv TV realizma u jednom kritičkom tekstu, Radonjić se dotiče, ponovo, jedne subverzivne teme, u drami Šav , gde obrađuje licemerje crkvenih krugova, pedofilske incidente i njen scenski potencijal je veliki. Ostale tri drame, inače objavljene u okviru jedne knjige (IK Treći Trg ), raznovrsne su po svojim interesovanjima. U jednoj, Čopor nalazimo impase tajnih službi, u Reteriranju kruga susrećemo se sa antiratnim senzibilitetom, snažna preporuka za sve koji su se zapitali o filozofiji ratova (naših, skorašnjih, i drugih), dok Ambis 01 nudi najpoetskiju potku. Sama činjenica da su junaci Jedan Nula i Nula Jedan , i da je među njima ambis, preko koga se dovikuju, dovoljna je za tumačenje podeljenosti identiteta, o raspoloćenosti, a to je verovatno i najdublja od svih subverzija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
