Lompar: Razgraničenje bi bilo prikriveno priznavanje kosovske nezavisnosti

U serijalu razgovora „Kosinus“ Lompar navodi da se zalaže za zamrznuti konflikt zato što je, kako ocenjuje, „stanje trenutno gore nego pre briselskog sporazuma, ali je još uvek bolje od onoga koje bi bilo posle priznavanja nezavisne kosovske države“.

Ne deluje mi da je kompromis po pitanju Kosova u ovom terenutku moguć, kaže Lompar i ocenjuje da nije logično očekivati da se taj problem može rešiti bez upliva svetskih sila.

„U ovom trenutku mi se čini da odnos još nije takav da bi se nešto moglo suštinski promeniti, osim da se pronađe neki prikriveni oblik kako bi se sprovelo ono čemu se od početka teži u nastojanjima zapadne, odnosno američke moći – da Kosovo i Metohija budu priznati kao nezavisna država“, naveo je Lompar.

Prema njegovom mišljenju, članstvo Kosova u UN je nedopustivo, a referendum vidi kao obavezu ukoliko se radi o promeni Ustava, mada sumnja u objektivnost čitavog procesa.

„Atmosfera koja se kreira, teroristička nastrojenost ogromne većine medija, agresivan ton vlastii, podrška svetskih sila apsolutno nedemokratskim oblicima ponašanja, kako ovde tako i na drugim tačkama gde živi diskriminisani srpski narod, pokazuju da objektivnih uslova za razuman referendum nema“, ocenjuje Lompar.

On ukazuje da je plašenje posledicama „trik režima da se, protivno većinskoj volji naroda, iznudi rešenje koje je, zapravo, kapitulacija“.

„Posledice, kao što vidimo u slučaju Crne Gore ili Hrvatske, zavise od stepena tolerancije koji će zapadna, odnosno američka sila imati prema oblicima diskriminacije srpskog naroda, kako u Hrvatskoj i Crnoj Gori, tako i na Kosovu i Metohiji“, smatra Lompar.

Kada je u pitanju njegov lični i emotivni doživljaj Kosova, ističe da je tamo bio mnogo puta i da zbog prirode svoje profesije mnogo zna o tamošnjim manastitima.

„Čak znam više nego što bi oni koji bi priznali nezavisnost Kosova i Metohije i pomislili da postoji. Ono što sam ja zaboravio o Kosovu i Metohiji ono nisu ni znali“, zaključuje Lompar.