Budući da uvode stroge mere štednje, glavne ekonomske zemlje u Evropi zapravo slede korake Irske. Međutim, ova nekada prosperitetna zemlja suočava se sa ekonomskim neprilikama bez nagoveštaja radikalnog zaokreta u bližoj budućnosti, ocenjuju analitičari. Irska je pre gotovo dve godine zbog ekonomske krize bila prinuđena da smanji javne troškove i podigne poreze, odnosno da uvede stroge mere kakve finansijska tržišta zahtevaju od najnaprednijih industrijskih država.
„Kada smo bili u teškoj finansijskoj situaciji, akcenat smo najviše stavljali na obezbeđivanje poverenja investitora u Irsku da bismo mogli i dalje da uzimamo zajmove“, rekao je Alan Baret, glavni ekonomista sa Instituta za ekonomska i društvena istraživanja Irske. „Glavni argument za to je glasio ‘Hajde da ovo brzo prevaziđemo’“.
Međutim, umesto da bude nagrađena za svoja dela, Irska je bila kažnjena, ocenjuju dobri poznavaoci prilika. Prema njihovom mišljenju, njen ekonomski sunovrat je definitivno bio izraženiji nego što bi bio da je vlada potrošila više novca da bi sačuvala ljude na radnim mestima. Budući da je oskudevala u „stimulativnom“ novcu, irska ekonomija je prošle godine zabeležila pad od 7,7 odsto i dalje je u recesiji.
Stopa nezaposlenosti u ovoj zemlji sa 4,5 miliona ljudi veća je od 13 odsto, a broj onih koji dugo nemaju posao, odnosno godinu dana i duže, udvostručen je i sada iznosi 5,3 odsto. Irci se sada upozoravaju da tek nastupaju teška vremena. „Činjenica je da ne postoji lak način za smanjenje deficita“, rekao je irski premijer Brajan Kauen, „Oni koji tvrde da postoji lakši način nisu realni“.
Uprkos ogromnim naporima koje je uložila da prevaziđe krizu, Irska se našla u kategoriji ugroženih zemalja zajedno sa Portugalom, Italijom, Grčkom i Španijom. Ona sada na svoje referentne obveznice plaća za tri odsto više nego Nemačka delom zbog toga što investitori strahuju da će program za mere štednje Dablinu pre otežati nego što će olakšati da plati dugovanja, jer njime do sada nije ostvaren uspeh kada je reč o smanjenju zaduživanja.
Ostale evropske zemlje, uključujući Britaniju i Nemačku, slede Irsku uz obrazloženje da jedini način da se obnovi rast jeste da se ubede investitori i građani da će vlada uzimati manje zajmova. Lideri zemalja G-20 nedavno su u pismenoj formi obećali da će im smanjenje deficita biti glavni prioritet uprkos upozorenjima američkog predsednika Baraka Obame da preterano „stezanje kaiša“ može da osujeti globalni oporavak, kao i upozorenjima nekoliko ekonomista da postoji mogućnost da dođe do dublje ekonomske krize kao što je bila ona 1930-ih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
