London šalje dodatne trupe u Avganistan

Američki predsednik Džordž Buš sastao se završnog dana svoje posete Britaniji s britanskim premijerom Gordonom Braunom u Dauning stritu. Dvojica lidera usredsredila su se na pitanja kao što su Bliski istok, cene hrane i goriva, a prethodno je Buš doručkovao s Tonijem Blerom, bivšim premijerom i sadašnjim izaslanikom za Bliski istok. Poseta američkog lidera Britaniji predstavlja završnicu njegove poslednje evropske turneje pre povlačenja s predsedničke funkcije. Prethodnog dana Buš je razgovarao s kraljicom Elizabetom II.
Nekoliko stotina demonstranata okupilo se na Trgu parlamenta i uzvikivalo: „Džordž Buš terorista“. Policija je uložila napor da spreči demonstrante da dođu do Dauning strita i nakon sukoba državnih snaga i mase, policijski zvaničnici su izjavili da je najmanje 10 njihovih pripadnika povređeno dok je 25 ljudi uhapšeno.
Kako se navodi u izveštajima dopisnika, uprkos činjenici da je Bušu ostalo samo šest meseci do isteka mandata, premijer se nada da bi uz njegovu pomoć mogao rešiti jedan broj značajnih pitanja pre povlačenja s predsedničke funkcije. Problemi o kojima je Braun razgovarao s Bušom jesu globalna ekonomija koja je ugrožena skokom cena goriva i hrane i osiromašeni budžet. Jedna od tema lidera SAD i britanskog premijera bio je i Iran i njegove nuklearne ambicije, kao i Irak i Avganistan. Buš je, takođe, razgovarao s Piterom Robinsonom, prvim ministrom Severne Irske i njegovim zamenikom Martinom Mekginisom.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa američkim liderom, Braun je izjavio da će njegova zemlja poslati dodatne vojne trupe u Avganistan, ali nije želeo da iznosi detalje. To će povećati ukupan broj britanskih vojnika u Avganistanu na gotovo 8.000. Buš je podržao takvu odluku Britanije.
Braun se složio s Bušom povodom situacije u Iranu. „Ponavljam da ćemo preduzeti sve neophodne mere da bismo učinili Teheran svesnim da mora da napravi izbor – da li će preuzeti ulogu punopravnog i poštovanog člana međunarodne zajednice, ili će i dalje biti izolovan“, rekao je Braun i dodao da Britanija uvodi nove sankcije Iranu na naftu i gas.
Buš je izjavio da mu je žao zbog „nevinih civila“ koji su stradali u Iraku, ali je istakao da i dalje smatra da je invazija na Irak bio ispravan potez. On je, takođe, umanjio značaj nesuglasica između SAD i Britanije povodom Iraka, iako je u jednom trenutku nagovestio da Vašington i London nisu uvek imali dobru komunikaciju kada je u pitanju koliko vojnika treba poslati u ovu zemlju.
„Najgoru stvar“ koju saveznici mogu da učine jeste da ne razgovaraju o planovima i željama, rekao je lider SAD i dodao: „Nemam nikakve probleme u vezi s tim kako se Gordon Braun ophodi prema problemu Iraka“. Buš je, takođe, istakao da će istorija proceniti kako su SAD vodile rat u Iraku – da li je trebalo razmestiti veći broj trupa i da li je trebalo da budu drugačije raspoređene. Braun se nije distancirao od Buša kada je u pitanju strategija u Iraku. On je rekao da neće narediti povlačenje preostalih 4.000 britanskih vojnika iz ove zemlje dok god zadatak ne bude završen.
Dvojica svetskih vođa, čija je popularnost u javnosti opala, uputili su jedan drugom komlimente i istakli zajedničke stavove prema situaciji u Zimbabveu, Mjanmaru i Darfuru. Braun je Buša pohvalio za „čvrstinu i odlučnost“, dok je lider SAD za britanskog premijera izjavio da je strog prema terorizmu, što poštuje.
Bušova poslednja stanica u Evropi bila je u Belfastu gde je s Braunom i irskim premijerom Brajanom Kauenom posetio katoličke i protestantske lidere koji dele vlast s vladom Severne Irske.