Dok Skupština Srbije nikako da stavi na dnevni red izmenu Krivičnog zakona, a time i limita „dozvoljene“ krađe, kojim se praktično amnestiraju oni koji opljačkaju vrednost manju od 15.000 dinara, u Bačkom Petrovom Selu, suočenom sa talasom sve masovnijih provala i krađa, organizovana je seoska civilna stražu koja patrolira ulicama kako bi sprečila ovaj kriminal.
Iako je u javnosti to predstavljeno kao potencijalna opasnost po javni red, u mesnoj zajednici Bačkog Petrovog Sela kažu da se na radi ni o kakvoj ratobornoj grupi, već o zabrinutim građanima.
– Reč je, u stvari, o nenaoružanim patrolama meštana, čije su jedine ingerencije da ako primete bilo šta sumnjivo, pozovu policiju, jer je ona često nemoćna pred sve učestalijim krađama – kaže Kiš Zoltan, sekretar u ovoj mesnoj zajednici.
– U poslednje vreme nije u pitanju samo lopovluk, već su lopovi poslednjih nekoliko puta primenili i silu. A mučiti baku od 85 godina sat vremena nije mala stvar, to se do sada nije ovde nikada desilo. I to je svakako podiglo tenzije, pa su se građani samoorganizovali i patroliraju ulicama. Oni praktično nemaju nikakve ingerencije, tako da se mi malo i brinemo za njih ukoliko naiđu na, recimo, neke agresivne provalnike. Oni ne smeju da legitimišu, ne smeju da hvataju provalnike čak i kada naiđu na njih, i jedino mogu da pozovu 92 – kaže Kiš Zoltan, navodeći da policija nije zabranila takav vid patrola, ali uz uslov da to mora biti pod njenom strogom kontrolom.
On navodi da su krađe gotovo svakodnevne, a da se krade praktično sve – novac, nakit, ogrev, hrana, roba iz trafika i prodavnica, a iz praznih kuća, kojih ima dosta u selu, odnosi se sve što se može poneti.
– Lopovi umeju da isprazne frižider, a desilo se i da zakolju svinju i tako je odnesu u delovima. Siromaštvo je toliko da ne biraju šta će uzeti – kaže Kiš.
Zbog istog problema i u Čantaviru blizu Subotice, u kojem se već nekoliko godina suočavaju sa masovnim provalama, građani takođe zahtevaju da se uvedu ove straže. No, ni policija ni gradska vlast to ne dozvoljavaju, uz obrazloženje da su one potencijalna opasnost za međuetničkih sukoba, te je stoga povećan broj policajaca, a pritekla je u pomoć i komunalna policija. Uvedeno je takođe i redarstvo tokom pijačnih dana i drugih masovnih okupljanja.
Slavko Parać, predsednik Skupštine Grada, navodi da podaci Policijske uprave u Subotici govore da je broj takvih krivičnih dela smanjen u odnosu na isti period prošle godine, a da su sva teža krivična dela razotkrivena. Međutim, bez obzira na tendenciju smanjenja, još uvek je stopa ove vrste kriminala visoka.
– Prema našoj informaciji, radi se pre svega o maloletnicima, a pravna procedura sankcija prema maloletnim izvršiocima je komplikovanija i sporija, i to dodatno otežava rešavanje ovog problema – kaže je Parać. On navodi i da je problem sa civilnim stražama što neke stranke to pokušavaju da upotrebe radi svoje promocije.
Za civilne straže se uglavnom zalaže stranka Pokret mađarske nade, koja je to predložila pre nekoliko godina kao već oprobani model u nekim evropskim zemljama. Zoran Šećerov, zamenik predsednika stranke, kaže da zbog narušene javne bezbednosti u čitavoj zemlji to može biti rešenje, a da se u Vojvodini radi o multietničkom konceptu, i potencijalni međuetnički sukobi su praktično izmišljeni problem.
Nema zakonskog okvira
– Za uvođenje ovakvih straža, doduše, ne postoje neki zakonski okviri, ali ne postoje ni za poljočuvarsku službu pa je ona uvedena. Smatramo da je situacija takva da će provala i krađa, zbog sve teže ekonomske i socijalne situacije, biti sve više i da nadležni organi treba da razmišljaju u tom pravcu. Mi smo kao stranka to inicirali kako bi nadležni mogli razmotriti i tu opciju, ali svakako ne stojimo iza ovih organizovanih civilnih straža – kaže Zoran Šećerov, zamenik predsednika Pokreta Mađarske nade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
