Loptica u rukama opozicije

Velizar Antić: Verujem da će Stanivuković zaista pokušati da iskoristi sve mehanizme, koji postoje u BiH, da ova država napokon krene u pravcu vladavine prava, tržišne utakmice i poštovanja onoga što je napisano u Dejtonskom sporazumu. Nama je to potrebno… Stanivukovic dolazi iz miljea ekonomije. On nije klasični političar, on to tek postaje. Ukoliko bude insistirao na ekonomskim pitanjima – to će biti veoma značajno za budućnost Republike Srpske.

Denis Čarkadžić: Podsjetio bih da je gospodin Dodik prije desetak i kusur godinu bio potpuno drugačiji političar u odnosu na onog kakvog ga znamo posljednjih šest, sedam, osam godina, pogotovo danas. Politički pragmatizam često diktira kakvi će ljudi postati u budućnosti. Nacionalizam je dosad bio vrlo profitabilan u političkom smislu. Međutim, čini mi se da je ovo što se desilo u Banjaluci i Bijeljini, a i u Sarajevu, znak da tome polako dolazi kraj.

Karabeg: Da li se Stanivukovićev odnos prema zločinima počinjenim u ratu devedesetih, posebno kad je reč o genocidu u Srebrenici, razlikuje od Dodikovog?

Antić: S tim pitanjima zaista treba biti oprezan. I ne treba ih forsirati. Zašto? Stanivuković, koliko znam, ima dvadeset pet, šest, sedam godina. On je rođen da li u vreme rata ili malo posle rata. Forsiranjem takvih pitanja vraćamo se na retoriku koju su građani kaznili na ovim izborima. Na kraju krajeva, kakve veza ima šta će on da misli i kaže o tome. On treba pre svega da se bori da ljudi bolje žive, da se smanji korupcija, da se smanje namešteni tenderi, da se ukine stranačko zapošljavanje.

Čarkadžić: Nisam čuo da je gospodin Stanivuković kroz bilo kakvu izjavu priznao genocid u Srebrenici. On se stalno poziva na legalizam – tako da mislim da je prilično nedosljedno ukoliko ima drukčiji stav. Mislim da je jako važno da se danas ili u bliskoj budućnosti u RS konačno pojavi neko ko ima politički legitimitet, kredibilitet i moć i izgovori rečenicu da u Srebrenici jeste počinjen genocid i da je to u skladu sa presudama Haškog suda. Mislim da je to jako bitno za našu budućnost. Bez toga teško da možemo ići naprijed.

Karabeg: Da li bi Stanivuković mogao u jednom trenutku istisnuti Dodika i postati lider Republike Srpske?

Antić: Stanivuković je mlad političar pun energije. Možete mu, možda, pronaći neke nedostatke, ali što se tiče energije, i protivnici mu priznaju da ima energije za desetoricu. Drugo, on ne dolazi iz neke siromašne porodice što ne treba zanemariti u našem društvu i u našem okruženju. Treće, njegova stranka – Partija demokratskog progresa – ostvarila je izuzetno dobar rezultat na ovim lokalnim izborima. Zbog svega toga mislim da se u svakom slučaju može računati sa Stanivukovićem kao političarem koji će imati značajnu ulogu. Ukoliko bude u opoziciji, sigurno će biti jedan od najgrlatijih opozicionara, a ukoliko njegova partija bude na vlasti, sasvim sigurno će biti na nekoj visokoj funkciji.

Čarkadžić: Stanivuković za to definitivno ima kapacitet. Trendovi su na njegovoj strani. Međutim, prije 2022. nećemo imati izbore na kojima bi on mogao ostvariti takvu vrstu kapaciteta. Uvjeren sam da ova država 2022. neće izgledati isto s obzirom na ustavne promjene koje će dotad trebati uraditi. Kako će vladajuća struktura reagovati, šta će se desiti dotad – teško je predvidjeti. A, kao što sam rekao, Stanivuković sigurno za to ima kapacitet. O tome nema govora.

Karabeg: Da li rezultat lokalnih izbora nagoveštava preokret u BiH. Da li bi opozicija mogla da odnese pobedu na parlamentarnim izborima 2022?

Antić: Sasvim je sigurno da će rezultati lokalnih izbora uticati na opšte izbore za dve godine. I sasvim je sigurno da u tu izbornu trku opozicija ulazi sa boljih startnih pozicija, osokoljena rezultatima u Bijeljini i Banjaluci. Mislim da je nakon dužeg niza godina loptica napokon u rukama opozicije.

Čarkadžić: Definitivno, vlast je uzdrmana. Međutim, može se desiti da se u strahu od pada vladajuće stranke okrenu jedne drugima što može biti opasno po zemlju. Pobjeda na lokalnim izborima je samo jedna od kockica u mozaiku koji je potreban da bi došlo do promjena. U ovom momentu postoji vrlo jak pritisak EU i Ureda Visokog predstavnika, Bajden dolazi na čelo vašingtonske administracije, novca u budžetima nema. Sve će to uticati na razvoj događaja u narednom periodu. Ne treba zaboraviti da u naredne dvije godine opozicija uopšte neće doći u poziciju da odlučuje o velikim temama, o tome kakva će biti BiH. O tome će i dalje odlučivati stranke koje su, uslovno rečeno, izgubile lokalne izbore. Ne vidim kako pobjednici na lokalnim izborima – Partija demokratskog progresa i stranke Četvorke – mogu uticati na eventualne promjene u BiH i na visoku politiku uopšte.