Loš internet najveća prepreka za onlajn nastavu

Iako su nastavnici kao prepreku naveli i da učenici nisu imali neophodnu tehnologiju za praćenje nastave, učenici su to u svojim izjavama demantovali – samo jedan odsto đaka je izvestio da nema pristup digitalnim uređajima.

„S obzirom na to da se u školama onlajn nastava izjednačava sa časovima koji se održavaju u realnom vremenu i dominantno se realizuje putem konferencijskih alata koji zahtevaju visok kvalitet internet konekcije, ne čudi izveštavanje interesnih grupa o problemima uzrokovanim upravo kvalitetom internet veze i potrebom za dostupnošću digitalnih uređaja u tačno određeno vreme. Kada bi se u okviru školske platforme za onlajn učenje sprovodila puna onlajn nastava, čija je priroda asinhrona, a komunikacija pretežno pisana, smanjila bi se potreba za brzim internet protokom i neprestanom dostupnošću digitalnih uređaja. Na taj način učenici bi bili angažovani, mogli bi da upravljaju svojim vremenom i razvijaju samoregulaciju u učenju, dok bi nastavnici mogli da prate njihov rad i pružaju pravovremenu povratnu informaciju“, ističe se u izveštaju i dodaje da su smernice za organizaciju onlajn i hibridne nastave date u dokumentu „Onlajn i hibridna nastava – dugoročna stremljenja i kratkoročne smernice“, koji je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a dostupan je na sajtu te institucije.

Učesnici istraživanja su saglasni da nastavnici nisu imali dovoljno iskustva za sprovođenje nastave na daljinu tokom proleća 2020. godine. Direktori su navodili i nizak nivo digitalne kompetencije starijih nastavnika kao problem tokom istog perioda. Već na jesen 2020. sve grupe ispitanika izveštavaju o značajnom napretku nastavnika u ovoj sferi. Ovakva situacija rezultat je preporuka koje Ministarstvo prosvete uputilo školama u kome je stajalo da nastavnici treba da realizuju časove posredstvom konferencijskih alata i ostvare neposredni kontakt sa učenicima.

„Kao negativne efekte ovakvog režima rada učenici i roditelji ističu dugotrajno sedenje ispred ekrana digitalnog uređaja, preobimno gradivo, domaće zadatke i nedostatak vremena. Učenici kažu da je korišćenje više platformi za onlajn učenje predstavljalo još jedan otežavajući faktor“, piše u zaključcima istraživanja.

Među probleme koji nisu rešeni ni na jesen prošle godine nastavnici i direktori su naveli nemogućnost realnog sagledavanja stepena angažovanja učenika i pospešivanja motivacije da se aktiviraju, kao i nepostojanje jasnih smernica za praćenje i ocenjivanje učenika. Žalili su se i da je bilo teško objektivno oceniti napredak učenika u znanju.

Saradnja nastavnika o upotrebi digitalnih tehnologija, kao i njihovo stručno usavršavanje olakšalo je izvođenje nastave na daljinu, a pomoglo je i to što su škole imale pristup dobro organizovanim onlajn resursima, kao i dobro organizovana i redovna komunikacija sa roditeljima, navodi se analizi.

Uočeno je da nastava na daljinu umnogome zavisi od samih nastavnika, njihovog angažovanja i agilnosti. Održavane su sporadične obuke nastavnika u vezi sa digitalnim kompetencijama, neke škole su svojim nastavnicima obezbedile računarsku opremu i internet, a deo nastavnika imao je dobru podršku uprave škole i stručne službe.

Mišljenja učenika i roditelja o olakšavajućim okolnostima su polarizovana: jedni smatraju da je sve sjajno, drugi sve kritikuju.

„Takvi nalazi vode do zaključka da je zaista ishod nastave na daljinu umnogome podložan ličnom iskustvu sa svakim pojedinačnim nastavnikom. Tamo gde ima časova u realnom vremenu, putem konferencijskih alata, deca i roditelji su zadovoljni, dok tamo gde izostaje taj vid nastave, pojavljuje se nezadovoljstvo i lošiji rezultati učenja. Prema nalazima, potrebno je da država ili okrug daju školama jasnije smernice za rad i nastavu na daljinu. Po mišljenju svih ispitanika, škole su dale sve od sebe da učenicima pruže adekvatnu podršku za pristup i korišćenje digitalnih nastavnih sadržaja. Svakako su učenici u najvećoj meri bili za to da se vrate u klupe što zbog efikasnijeg procesa učenja, što zbog socijalnog aspekta škole koji im nedostaje“, ističu autori istraživanja.

Kada je reč o proceni digitalne zrelosti škola za organizaciju i realizaciju nastave na daljinu, učenici dominantno svedoče da u školi nisu učili kako da upravljaju svojim vremenom koristeći digitalne tehnologije, kako da se koriste tehnologije za traženje pomoći prilikom teškoća u učenju i nesnalaženja pri korišćenju softvera/aplikacija koje njihovi nastavnici koriste.

„Naime, učenici u manjoj meri smatraju da takvu vrstu učenja dobijaju u okviru škole. S obzirom na to da je manje od polovine direktora izjavilo da ima repozitorijum onlajn resursa koji nastavnici mogu da koriste, dodaju resurse, dele ih i ponovo koriste, trebalo bi podstaći škole da kontinuirano i sistematično razvijaju ove resurse. Učenici nisu mogli da pozajme digitalne uređaje iz škola, dok su neki nastavnici u prvom polugodištu ove školske godine imali i iskoristili tu mogućnost“, piše u izveštaju.

Istraživanje je pokazalo i da škole ne koriste raspoložive sistemske instrumente ni preporuke Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u meri koja bi doprinela unapređenju nivoa njihove digitalne zrelosti, pre svega za efikasnu realizaciju kvalitetne nastave na daljinu.

Bolji đaci, manja podrška

Jedan od interesantnih nalaza jeste da mlađi učenici procenjuju da dobijaju više podrške od starijih, kao i da se odlični i vrlodobri učenici statistički značajno razlikuju po svojim procenama podrške koju dobijaju u odnosu na sve druge đake.

„Oni procenjuju da dobijaju manje podrške od ostalih učenika. Razlog tome može biti i stepen samopouzdanja koji odlični i vrlodobri učenici verovatno imaju u većoj meri od ostalih učenika i njihove procene da im podrška ne treba“, navode istraživači.

Uzorak

U istraživanju u gimnazijama učestvovalo je 12.067 osoba – 120 direktora gimnazija, 3.616 nastavnika, 7.040 učenika i 1.291 roditelj/zakonski zastupnik gimnazijalaca. U osnovnim školama anketu je popunilo 28.186 osoba – 113 direktora, 2.550 nastavnika, 10.484 đaka i 15.039 roditelja.

Svrha ovog istraživanja jeste dobijanje relevantnih podataka o faktorima koji su otežavali realizaciju nastave na daljinu tokom proleća i jeseni 2020. godine, zatim o faktorima koji su doprinosili njenom kvalitetu i efikasnosti u istom periodu, kao i o digitalnom kapacitetu gimnazija za realizaciju ovakvog vida formalnog procesa obrazovanja u trenutku sprovođenja istraživanja. Na osnovu analize dobijenih podataka kreirane su preporuke za definisanje mera obrazovne politike zasnovane na objektivnim i merljivim pokazateljima, čija će dosledna primena voditi ka unapređenju obrazovne prakse i omogućiti praćenje njene efikasnosti i kvaliteta.