foto: gradnja.rs / facebook.com„Akademski klanovi koji postoje su samo jedna od negativnih pojava u našem društvu. Ne znam da li ljudi imaju predstavu o tome koji je to nivo propadanja koji se događa, a bojim se da kopanje litijuma nije ništa strašno spram onoga što će se dogoditi sa našom zemljom“, istakao je za Danas profesor Univerziteta u Beogradu Miroslav Dramićanin.
On je u fokus javnosti došao nakon objave na društvenoj mreži Twitter, gde je napisao da je „uradio eksperiment“ o tome kolike su šanse da neko ko nije zaposlen na fakultetu dobije poziciju na fakultetu. Zbog toga se, kako je naglasio, rešio da se javi na konkurs za redovnog profesora za eksperimentalnu fiziku kondenzovanog stanja novosadskog PMF-a.
Na tom konkursu se, osim njega, javio profesor koji je već zaposlen na tom fakultetu, koji u svojoj profesionalnoj biografiji ima 31 objavljen rad, 89 citata bez samocitata, h-indeks 7, nema izvedene doktorate, nije angažovan ni na jednoj stranoj instituciji i nije rukovodio međunarodnim projektom.
Dramićanin je, izuzev što je mlađi od protivkandidata, redovan profesor Beogradskog univerziteta već 13 godina, objavio je 304 rada u međunarodnim časopisima, ima 7534 citata bez samocitata, hiršov indeks 44, uz 15 izvedenih doktorata, i pozicijama gostujućeg profesora u Kini i Sjedinjim Državama. Rukovodio je i sa 17 međunarodnih projekata. Međutim to nije bilo dovoljno da bude primljen na poziciju za koju je konkurisao, i uprkos „boljim kartama“ od protivkandidata.
„Računao sam da, kada sam konkurisao, sa mojim postignučima, da ako neko može da konkuriše, onda sam to ja. Nisu mogli ništa da mi prigovore po bilo kom kriterijumu, pa su mi rekli da im nisam poslao dokumentaciju, što nije tačno“, opisuje Dramićanin situaciju.
Kako priča, nije mu jasno kako je utvrđeno da nešto od dokumentacije nije stiglo, s obzirom da taj fakultet nije imao konkursnu komisiju, već izbornu, te da mu je zbog toga nejasno kako je utvrđeno da nešto od dokumentacije nedostaje. Dodao je da mu je rečeno da mu je poslat zahtev za dopunu materijala, za koji tvrdi da ga nije dobio.
Na tom osnovu su ga i odbili, jer nije poslao „fantomsku dopunu dokumentacije“, što su protumačili kao da je odustao od konkursa. Na adresu fakulteta je zbog toga poslao i prigovor, ali ga je ta ista komisija odbila.
„To me vređa. Mogli su barem da okrenu telefon, da mi kažu, znate kolega, nemojte, hajde da se dogovorimo, budite gostujući profesor, da uradimo nešto, da nam kolega ne ostane bez posla. No, oni su rešili da sprovode svoju samovolju, ali to tako ne može. Biti harambaša u selu ne znači stvarnu moć van toga“, dodao je profesor.
Takva atmosfera demotivišuća je za mlade ljude, a zbog njegovih objava, na Twitteru mu se javio veliki broj ljudi sa „tužnim pričama“, koji zbog toga odlaze u inostranstvo. Njima se nude kratki ugovori i nepovoljni uslovi, zbog čega, ističe, nastaje psihoza među mladima naučnicima na fakultetu, podsećajući da oni već mesecima protestuju, ali da nažalost nemaju dovoljnu podršku.
Univerziteti, kako je rekao, i uprkos bolonjskom sistemu, nisu integrisani, zbog čega na svakom važe drugačija pravila, a na njima preovladava nepotizam i negativna selekcija. Ta situacija, ocenjuje, razvija se već dugi niz godina i postaje sve gora.
„Neko bi možda voleo, ali ne mogu da optužim ovu vlast za tako nešto. Najveći poraz desio se tokom vlasti Borisa Tadića. Vremenom se steklo iskustvo da je opasno zaratiti sa univerzitetom jer to može izvesti veliki broj ljudi na ulicu. Zato ih niko ne reformiše i toleriše se svaki dekan, duplirane katedre, izmišljeni predmeti. Zašto bi ijedna vlast išta „čačkala“, kada je i sama korumpirana? I zato puštaju univerzitete da rade šta hoće“, kaže Dramićanin.
On je ocenio da to predstavlja samo deo slike svesti o značaju obrazovanja u Srbiji, istakavši da je uz niz pozitivnih komentara dobio i one koji dovode u pitanje ulogu naučnika, univerzitetskih profesora, kao i čemu oni doprinose, naglasivši da sa jedne strane društva postoje stranke koje žele da industrijalizuju i reindustrijalizuju zemlju, nasuprot njima one koje žele da se bave poljoprivredom, a da ni jedni ni drugi ne razumeju da je jedini pravi resurs znanje i obrazovanje.
„Ustanovili smo da loš kadar ovde prouzrokuje toliku štetu, koju možemo da izmerimo i na megavate. Koje uvezemo. Umesto da ih izvozimo i prodajemo. Tako je i sa gasom i drugim stvarima. A ko će da napravi novi, kvalitetni kadar? Čak i oni fakulteti, koji su nekada odskakali, sada su u problemu“, kaže Dramićanin.
Dodao je da kao društvo, ne treba da budemo nesvesni toga da Evropa na ovim prostorima sprovodi neokolonijalizam, i da joj tu nije potrebno ekonomski razvijeno i bogato društvo, već jeftina radna snaga u njihovoj blizini a ne u Kini, zbog čega su nauka i obrazovanje ugroženi.
„Nemate ljude koji znaju da misle. Zamisliste da su nekada vakcine protiv ovčijih boginja pravljene u Nišu. Imali smo pet imunoloških laboratorija koje su bile u stanju da naprave vakcinu. A sada? Ko će da ih pravi? Koga će da nauči nešto čovek koga biraju za redovnog profesora, a koji po zakonu ne može da vodi doktorske studije? Nemojmo da se lažemo“, zaključio je u razgovoru za Danas profesor Dramićanin.
PMF: Navodi su netačni, nije dostavljena tražena dokumentacija
Dekanica novosadskog PMF-a prof. dr Milica Pavkov Hrvojević ocenila je navode profesora Dramićanina kao netačne, u odgovoru za portal nova.rs. Ona je ponovila da Dramićanin nije dostavio dokumentaciju koja je konkursom bila tražena.
Prema njenim rečima, Komisija za pripremu izveštaja u postupku navedenog izbora je nakon uvida u priloženu dokumentaciju utvrdila da nedostaju overe fotokopije diploma prethodnih nivoa studija, kopije naučnih i stručnih radova, ocena pedagoškog rada od strane studenata u prethodne tri godine i kopija doktorske teze.
“Neželeći da neki kandidati zbog nepotpune dokumentacije ne budu vrednovani, Komisija je i mimo uobičajene procedure pismenim putem zatražila da se izvrši dopuna dokumentacije. Naime, prof. Dramićanin je doktorirao iz oblasti elektrotehničkih nauka, a javio se na konkurs za oblast fizičkih nauka, te je bilo potrebno utvrditi da li doktorska teza ipak pripada oblasti fizičkih nauka da bi uopšte mogao biti biran na konkurs na koji se javio“, navodi se u odgovoru.
„Već je tu pokazana dobra volja da se kandidatu Dramićaninu pruži šansa. Profesoru je dana 07. marta 2022. godine, Komisija za pripremu Izveštaja uputila Zahtev za dopunu dokumentacije broj 0602-02-84/22-14, na adresu koja je navedena u prijavi i sa koje je kasnije stigao prigovor dr Dramićanina. Prema primljenoj evidenciji kandidat je obavešten da je pošiljka prispela, ali je on nije preuzeo”, zaključeno je u odgovoru dekanice istakla je Pavkov Hrvojević, piše nova.rs
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
