Loše i dobre vesti

Dok sam sa maskiranom  ćerkom išla po kraju i od vrata do vrata skupljala slatkiše, iza zatvorenih vrata stanova su brujale vesti o terorističkom napadu na dnu Menhetna. Danas smo saznali da je terorista rođen u Uzbekistanu, da je u Ameriku došao nakon što je dobio „zelenu kartu“ na lutriji, i da je između osmoro nastradalih petorica Argentinaca koji su u Njujorku slavili 30 godina mature.  Nacija je dobila ubrzani kurs na temu vizne lutrije i geopolitičkog položaja Uzbekistana, a Njujorčani su ispred argentinskog konzulata danas ostavljali cveće i sveće.  

Petak, 3. novembar

Danas je izašao moj tekst o eksperimentu koji Fejsbuk sprovodi u Srbiji i kako se to može odraziti na stanje nezavisnih medija. Pisan za vašingtonski „Centar za međunarodnu medijsku pomoć“, tekst je izazvao pozitivne reakcije među malobrojnim poznavaocima medija na Balkanu. Ostale kolege su se uglavnom zanimale za to kako izgleda raketa. Ovde je, inače, danima udarna tema ruski uticaj na Fejsbuk i Tviter i način na koji su nepostojeći nalozi i lažne vesti uticali na američku demokratiju. Za razliku od vremena Votergejta, kada su vlasnici i glavni urednici bitnih američkih medija svedočili u Kongresu o važnosti medija za slobode, predstavnici velikih firmi iz Silikonske doline, od kojih je ovih dana zatraženo da svedoče na istu temu, poslali su svoje advokate.     

Subota, 4. novembar

Dan mi je počeo odlaskom do „Džavas centra“ u kome se deli oprema za sutrašnji maraton.  Trkači iz celog sveta, šarene majice, prijatna atmosfera. Kao i uvek, moje dete je u potrazi za nekim ili nečim „našim“. Ovog puta je to štand beogradskog maratona. Nije što je „naš“, ali štand izgleda svetski. Ekipa iz Beograda se trudi, deli se pristojan materijal, i posebno mi je drago što nema velikih slika Tesle ili Noleta. Vreme je da Amerika i svet saznaju da Beograd može da ponudi više i raznovrsnije od splavova, šljivovice i ćevapčića u „Tri šešira“.

Na putu kući svraćamo do muzeja umetnosti u Kvinsu, na izložbu „Nikada izgrađeni Njujork“ koja se sastoji od arhitektonskih crteža i maketa građevina i urbanističkih rešenja koja nisu sprovedena u delo. Između ostalog, tu je predlog iz 1932. godine  – rotirajući aerodrom na vodi, varijacije na temu mostova koji spajaju oblakodere, i ideja izložena u naučnom časopisu 1924. godine po kojoj bi se zatrpala reka Ist River, teren izravnao i na tom mestu napravio veliki prostor za parkiranje. Ispred muzeja je jedna od Aj Vej Vejevih instalacija pod nazivom „Dobre ograde čine dobre susede“. Ova muzejska predstavlja šarenu mrežu nalik onima u igraonici, kojom je opasan veliki globus, koji stoji ispred muzeja u Kvinsu još od Velike svetske izložbe.  Proslavljeni kineski umetnik je postavio preko 300 ograda, zapreka, mreža i sl. širom Njujorka da bi, kako piše u promo materijalu, istakao potrebu  za ujedinjenjem. Lično sam veliki poštovalac lika i dela Vej Veja, ali ovu izložbu ne razumem. Nakon 15 godina života u ovom gradu izgleda da sam postala prava, nadrndana Njujorčanka. U gradu je toliko puno ljudi na ulici da mi mrežaste ograde smetaju i pogledu i kretanju.

Nedelja, 5. novembar

U gradu sipi kiša, dok preko 55.000 ljudi trči Njujorški maraton. Moja ćerka i ja smo na Kolumbusu, blizu završne linije, bodrimo trkače i pogledom tražimo neke „naše“. Atmosfera je karnevalska, ljudi trče u majicama nezavisne Katalonije, u odelima Spajdermena i Betmena, u baletskim haljinama. Bodrimo ih u glas, na različitim jezicima. Volele bismo da viknemo i „ajmo još malo ljudi“, ali je ljudi toliko da se oznake na majicama jedva primećuju. Uveče, dok sabiramo utiske, ponovo vesti o masovnom ubistvu, ovog puta u San Antoniju, u Teksasu. Ispostavlja se da je ubica 26 ljudi u lokalnoj crkvi beli Amerikanac, pa dakle nije u pitanju terorizam nego čin mentalno uznemirene osobe. Interesantna je ta američka politička korektnost, ali i dupli standardi. Heroinska epidemija, o kojoj se ovde u poslednje vreme baš mnogo govori, danas se tretira kao bolest zavisnosti, ali tek od trenutka kada je počela da disproporcionalno pogađa belce. Pre toga, dok je heroin bio rasprostranjen među crncima i manjinama, problemu se pristupalo kao kriminalnoj radnji. 

Ponedeljak, 6. novembar

Jutro počinjem čitanjem dnevnih novina. Upravo su objavljeni nalazi „Paradise papers“ i većina medija izveštava o tome. „Njujork tajms“ čiji novinari su učestvovali u projektu je objavio dugačak, detaljan tekst, povezujući ljude iz Trampove administracije sa sklanjanjem novca u of-šor kompanije. Sličnu analizu slušam i na Nacionalnom radiju. O čemu piše „Volstrit džurnal“ ovog jutra? O prinčevima u Saudijskoj Arabiji! Čak tri teksta se bave sudbinom 11 prinčeva koji su u kućnom pritvoru u luksuznom hotelu. „Volstrit džurnal“ je u vlasništvu Ruperta Murdoka, i politika slična onoj na Foks televiziji se primećuje.

Danas je stogodišnjica od kad su žene u državi Njujork dobile pravo glasa kao i pravo da zadrže svojinu ukoliko njihov supružnik premine. Deca još u nižim razredima osnovne škole uče o pionirima pokreta, kao što je Susan B. Antoni, a njena torba od kože aligatora koju je nosila sa sobom na proteste, i u kojoj je uvek držala dokument u kome je pisalo da je poslata u zatvor zato što je pokušala da glasa, u naredne tri nedelje biće izložena u muzeju države Njujork. Pitam desetogodišnji ćerku da li zna da su žene dobile pravo da glasaju tek pre sto godina, a ona me gleda sa nevericom.  Moja ćerka ne primećuje neravnopravnost polova u političkom i javnom životu. Jedino što joj se učinilo sumnjivo bilo je kada je za aktuelnog državnog sekretara izabran Reks Tilerson. Pošto su prethodno na toj funkciji bile Hilari Klinton i Kondoliza Rajs, mislila je da je ta pozicija inače rezervisana za osobe ženskog pola.   

Utorak, 7. novembar

„Glasala sam“ piše na nalepnicama koje sam dobila pošto sam obavila svoju građansku dužnost. Većina mojih prijatelja je na društvene mreže postavila selfije sa istim takvim nalepnicama. U Njujorku smo glasali za gradonačelnika, za nekoliko drugih funkcija od kojih je najvažnije glasanje za javnog advokata, kao i za predloge izmena zakona. U drugim delovima Amerike izbori uključuju i kandidate za Kongres, pa rezultati treba da pokažu raspoloženje biračkog tela. Predveče je već jasno da je Bil De Blazio dobio drugi mandat. Pobeda je tim značajnija što je to prvi put nakon početka osamdesetih da je demokrata dobio dva mandata zaredom. Slušam na radiju izborne rezultate obližnjih država, čini se da demokrate pobeđuju.  

Sreda, 8. novembar

Od jutros lepe vesti. Dogovorila sam se da u Srpskoj nacionalnoj akademiji u Torontu 23. novembra održim promociju svog romana „Svaštara Ester Jovanovič“. Roman je pre skoro tri godine izdala beogradska kuća „Klett“ i  on prati dve paralelne, isprepletane sudbine, jednu koja se dešava početkom dvadesetog veka u Njujorku i drugu koja se dešava u Beogradu za vreme sankcija. Budući da su u centru zbivanja dve žene, jedna koja se iz Amerike seli u Beograd, i druga koja se sprema na put u suprotnom pravcu, verujem da će se roman dopasti čitaocima u Kanadi. Bez obzira na koju stranu ide selidba, ubeđena sam da postoji nešto univerzalno što spaja sve nas emigrante. Baš kao što je život u gradovima koji su nastali na spojevima različitosti, kao što su Njujork, ili Toronto ili Beograd, suštinski vrlo sličan. 

Autorka je medijska analitičarka i dopisnica „Novog magazina“ iz Njujorka