Loše stanje u zatvorima i diskriminacija manjina

Naime, ova organizacija napominje da su zatvorenici u našoj zemlji i dalje u opasnosti da budu žrtve mučenja i lošeg postupanja, pre svega zbog nedostatka efikasnog kontrolnog mehanizma.

– Za zatvore se ne izdvaja dovoljno sredstava, pretrpani su, bez dovoljno zaposlenih i efikasnog medicinskog osoblja, ističe se u izveštaju na čijem početku se podseća da su vlasti prošle godine uhapsile preostala dva haška begunca – Ratka Mladića i Gorana Hadžića, nakon čega je Evropska unija dodelila zemlji status kandidata za članstvo.

Kada je reč o napadima na pripadnike romske nacionalne manjine, Amnesti je opet kritikovao prinudno preseljenje iz neformalnih naselja u Beogradu, podsećajući na slučaj izmeštanja romskih porodica iz naselja Belvil. U izveštaju se navodi i slučaj paljenja romskog naselja u Zvečanskoj ulici, kada je 120 osoba ostalo bez krova nad glavom, a za koji se osnovano sumnja da su odgovorni fudbalski navijači.

U posebnom poglavlju posvećenom diskriminaciji, organizacija je kritikovala Srbiju zbog diskriminacije Albanaca na jugu zemlje, posebno kada je reč o njihovom obrazovanju, a nezaobilazna tema ovog izveštaja je bila i otkazana Parada ponosa prošle godine. Kako je naglašeno, „Vlada Srbije je posle pretnji desničarskih organizacija otkazala Paradu ponosa, čime je prekršila svoju obavezu o garantovanju slobode izražavanja i okupljanja“.

Saša Janković, zaštitnik građana, kaže za Danas da konstatacije iznete u ovom izveštaju Amnesti internešenela ne predstavljaju novost, jer su na njih već nebrojeno puta ukazivale kako nezavisne institucije u našoj zemlji, tako i nevladine organizacije.

– Novost bi bila da se izvršne vlasti u Srbiji ljudskim pravima pozabave sa više praktičnih mehanizama, a manje populizma. Međutim, nadam se da će se nakon ovog izveštaja malo trgnuti i da će preduzeti konkretne korake, ističe Janković. On dodaje da na loše stanje u srpskim zatvorima u najvećoj meri utiču loši smeštajni kapaciteti i nedostatak prostora, jer se u zatvorima u našoj zemlji nalazi duplo više osuđenika nego što je to predviđeno.

Kada je reč o diskriminaciji nad pripadnicima romske nacionalne manjine, naš sagovornik naglašava „da se previše vremena izgubilo organizujući konferencije i okrugle stolove, umesto da se preduzimaju konkretni koraci“.

Loši uslovi za povratnike na Kosovu

U delu posvećenom Kosovu, Amnesti internešenel kritikovao je vlasti u Prištini zbog „kumulativne“ diskriminacije nad Romima, Aškalijama i Egipćanima. Kad su u pitanju izbeglice, organizacija navodi da se u prošloj godini 1.143 pripadnika manjinskih zajednica dobrovoljno vratilo na Kosovo, uz podsećanje da je za sve one koji su prisilno vraćeni iz zapadnih zemalja potrebna „neprestana međunarodna zaštita“. U izveštaju se napominje da su mnogim povratnicima uskraćena osnovna prava, kao i da su u riziku da budu žrtve kumulativne diskriminacije, čak do progonjenja.