foto FoNetDolazak proleća i toplijeg vremena pokreće migracije i kolone izbeglica, koji ostaju zaglavljeni u Vojvodini na granicama sa zemljama EU, sa nerešenim statusom i teškoj životnoj situaciji, pa neki pribegnu kriminalnim radnjama. Tu situaciju koriste članovi „Narodnih patrola“, desničarske organizacije, koja uzima stvari u svoje ruke i lovi migrante.
Najnovija njihova „akcija“ u Subotici izazvala je odjek u javnosti, kao i prethodne u Beogradu, Somboru, Šidu….
Komesar za izbeglice Vladimir Cucić sa indignacijom pominje tu organizaciju, ne želeći da troši reči na njih kaže da je dobro što je policija u Subotici brzo reagovala i sprečila veći incident kada su „patroldžije“ naišle na grupu migranata.
On odbacuje tvrdnje o navodnim napadima izbeglica na lokalno stanovništvo. Prema njegovim rečima oko 4.100 migranata trenutno boravi u prihvatnim centrima, ali ocenjuje da mnogi ilegalno ulaze i borave u našoj zemlji na putu ka zemljama EU.
Na opasku da protiv „Narodnih patrola“ nema adekvatnih reakcija nadležnih, Cucić kaže da „patroldžije“ paze da ne učine neko krivično delo i zbog toga protiv njih nema prijava.
Radoš Đurović iz Centra za azil i pomoć tražiocima azila kaže za Danas da se „Narodne patrole“ aktiviraju kada nastane neki problem u lokalnoj sredini.
On kaže da je u Subotici povod bila prijava navodnog silovanja, ali je ostalo nerazjašnjeno šta se dogodilo.
„Ne znamo ko su ti ljudi iz „patrola“, ali su oni pokazali da brinu o građanima i mobilisali javnost koja je već zaplašena bilo zbog mađarskih medija koji pišu negativno o migrantima bilo zbog toga što izostaje ozbiljnija reakcija naših nadležnih organa“, objašnjava Đurović.
On ukazuje na to da je samo u Vojvodini hiljadu ljudi van izbegličkih kampova.
U takvoj situaciji imate mnogo njih sa različitim motivima i to ugrožava građane, koji se onda obraćaju nadležnima organima, Komesarijatu za izbeglice, policiji, ali često ostanu bez odgovora.
„Situacija je prilično haotična. Mađarske, hrvatske i rumunske vlasti svakodnevno vraćaju pretučene izbeglice, koji ostaju u teškoj situaciji van kampova. To predstavlja rizik kako za njih, tako i za lokalno stanovništvo. Jača krijumčarska aktivnost i kriminal, a u tom miljeu „Narodne patrole“ su oproban recept za mobilizaciju javnosti, ističe Đurović.
On dodaje da „patroldžije“ veoma podsećaju na „Zlatnu zoru“ koja je delovala u Grčkoj pre desetak godina, čiji su članovi osuđeni na zatvor zbog podsticanja neonacističkih poriva kod građana.
Đurović smatra da bi rešenje bilo u tome da se svim migrantima obezbedi smeštaj, poveća broj policijskih službenika i obezbedi njihovo veće prisustvo na ulicama i da se građani informišu, upozoravaju na probleme i opasnosti, ali i da se vidi gde lokalna samouprava može da pomogne u prevazilaženju tog problema.
Prema podacima policije, kako je objavio BIRN, za 2018. i 2019. godinu incidenti u kojima učestvuju migranti su retki i čine manje od jednog procenta krivičnih dela počinjenih u Srbiji. Uglavnom ti incidenti uključuju tuče i krađe među samim migrantima i izbeglicama.
Đurović dodaje da se uglavnom radi o povratnicima, a da je problem u tome što su oni van kampova i predstavljaju opasnost za sebe i druge. On ne spori da ima napada, ali dodaje da to ne opravdava akcije „Narodnih patrola“ i drugih koji uzimaju pravo sebi da zvode red.
„To je opasnost, gde postoji grupacija ljudi koja preuzima u svoje ruke red i mir i sprovođenje zakona. To je potpuna negacija države i ti ljudi treba da odgovaraju ako su preduzeli nasilje“, kategoričan je Đurović.
Naš sagovornik ukazuje da je najveći problem u tome što su izbeglice van sistema.
„Čak ni ljudi u kampovima nemaju pravno rešen status. Toleriše se da tu budu, pruža im se osnovna humanitarna pomoć i očekuje se da napuste Srbiju. Kad imate nekog ko je prijavljen i u sistemu, ovakve stvari se ređe dešavaju“.
Mali broj migranata trži azil u našoj zemlji, a Đurović objašnjava da je to zbog toga što je teško pristupiti sistemu azila bez stručne pravne pomoći. A donošenje odluka traje godinama. Prošle godine od 2.300 ljudi koji su izrazili nameru da zatraže azil, samo za njih 14 je doobren taj status.
Praktično, migranti su prepušteni sami sebi, nalaze se na „ničijoj“ zemlji prinuđeni da traže ilegalne načine i puteve da se probiju u zapadne zemlje.
„Njima je poruka da nemaju šta da traže ovde, bežite što pre. Imate ljude koji su u teškom psihofizičkom stanju, koji su prebijeni, zarobljeni ovde, nemaju novca, ne mogu da ostanu u kampovima. Oni ne znaju gde će…“, kaže na kraju Đurović.
Od rata se može pobeći, ali ne i od gladi
U ovo doba se intenzivira dolazak izbeglica iz Afganstana, Iraka i Sirije, dnevno, kaže Cucić, u centre pristiže 150 do 170 ljudi, a mnogo ih dolazi i prolazi ileglano. Prošle godine je kroz prihvatni centar prošlo 68.000 izbeglica, a procenjuje se da je više od 80.000 prošlo kroz našu zemlju. Procenjuje da neće biti mnogo manje ni ove godine.
„Plašim se većeg pokretanja ljudi, jer rat i sutra da stane, žetva će biti strašno loša, veštačkog đubriva nema širom sveta, nafta će biti skupa, gas da ne pričamo. Sve to će imati strašne posledice, od rata se pobegne, a od gladi se ne beži“, kaže Cucić.
Sprovode „građanska hapšenja“
„Narodne patrole“ predvodi Damnjan Knežević iz Beograda, osnivač i bivši potpredsednik Srpskog sabora Zavetnici.
Pod izgovorom da su migranti „sve agresivniji“, a njihovi napadi „sve učestaliji“, članovi ove neformalne desničarske grupe, obučeni u crno, već dve godine presreću migrante, ograničavaju im kretanje i sprovode, kako to oni nazivaju, „građanska hapšenja“. Preuzimanje zakona u svoje ruke pravdaju neefikasnošću policije i tužilaštva, a sebe predstavljaju kao rodoljube, koji, kako kažu, štite srpsku nejač od izbeglica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
