Lov na vukove i lisice

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }U petak ujutro, na lokaciji Zova biće organizovano takmičenje u streljaštvu i to gađanje u metu vuka, srndaća i glinenih golubova, a uveče sledi tribina. U subotu, nakon zbora na Kraljevom trgu, planiran je lov na vuka, a sutradan i na lisicu sa psima goničima. Organizatori manifestacije su Lovačko društvo Zlatibor, opština Čajetina, Turistička organizacija Zlatibor, Kulturno-sportski centar Čajetina, a pokrovitelj je Lovački savez Srbije.

Milovan Knežević, predsednik zlatiborskih lovaca kaže za Danas je lov prijavljen lovnoj i veterinarskoj inspekciji, te da se, nekoliko poslednjih godina, društva za zaštitu životinja ne protive tom lovu.

– Predstavnici društava za zaštitu životinja ne protive se lovu, jer ga poslednje tri-četiri godine ne organizujemo kao hajku na vuka. Kada se kaže hajka na vuka, pomisli se da je u pitanju uništavanje te životinje po svaku cenu, ali to nije tako. U pitanju je lov, a ne hajka, i to po zakonu o lovstvu i na osnovu programa gazdovanja lovnim područjima koje je propisalo i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, rekao je za Danas Knežević. On je objasnio da to lovačko udruženje može da odstreli smo onoliko primeraka divljači koliko je odobreno tim programom, prvenstveno zbog šteta koje pričinjava ta vrsta divljači.

– Lovačko udruženje Zlatibor može da odstreli pet vukova tokom jedne godine, a dosad smo odstrelili dva primerka. Primera radi, lovačko udruženja iz Nove Varoši može da odstreli devet vukova, zbog brojnije populacije te životinje i većih šteta koje pričinjavaju seoskim domaćinstvima i zbog toga što uzimaju meso sa hranilišta za beloglave supove na tom području, navodi naš sagovornik i ističe da je država dozvolila zlatiborskim lovcima da odstrele i 150 lisica godišnje, od kojih su do sada ulovili 80 jedinki, koje su glavni prenosioci besnila i čija je populacija pod stalnom kontrolom.

– Na sabor će doći lovci iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Austrije i Nemačke. Celu manifestaciju posetiće oko 1.000 ljudi, od kojih će polovina biti lovci, najavio je Knežević.

Slučaj trihineloza

Tokom istrage o uzrocima zaraze trihinelozom, nakon što su Čajetinci jeli meso pet divljih svinja koje su lovci odstrelili na Zlatiboru, protiv veterinara iz Čajetine je podneta krivična prijava zbog sumnje da je izdao potvrdu da je meso ispravno, iako nije obavio propisanu analizu metodom „digestije“, Knežević kaže da je Lovačkom udruženju zamereno što nema hladnjaču za čuvanje odstreljene divljači. „To je jedina zamerka koja je upućena našem udruženju, ali to nije uticalo na pojavu trihineloze i naše udruženje nije imalo nikakvih sankcija zbog širenja zaraze. Veterinarska inspekcija nam je naložila da za sledeći lov moramo da obezbedimo skladištenje divljači čije meso se stavlja u promet, a to je meso divlje svinje i srndaća“, kazao je Knežević.