Lovci na pacove – zanimanje za poželeti na dvoru

Svečanom akademijom otvoren je Gradski kulturni dom u ulici Kneginje Ljubice br. 1, u Beogradu. Svečana akademija je održana u velikoj dvorani Gradske biblioteke, piše list Vreme.

Ovoj svečanosti su prisustvovale mnoge uticajne ličnosti, a među njima su se nalazili poslanici i ambasadori iz Bugarske, Rumunije, Turske, Grčke, kao i veliki broj uglednih Beograđana iz svih društvenih slojeva.

Akademiju je otvorio predsednik opštine Jevrem Tomić sledećim rečima:

„Današnji dan, gospođe i gospodo, predstavlja u istoriji Beograda i njegove Opštine jedan skroman, ali vrlo značajan datum. Posle čitavog stoleća od ovog postojanja, Beogradska opština uspela je tek danas da dobije svoj sopstveni Dom u kome će biti smeštene njene važne kulturne institucije. Ako se osvrnemo na našu prošlost i ako se za momenat podsetimo na sve ono što je Beograd pretrpeo, onda će nam biti jasno što moji prethodnici nisu ranije stigli da stvore ovaj visoki kulturni Dom“, prenosi list Vreme.

U Domu se nalaze mnoge kulturne institucije, kao što je Gradska biblioteka za odrasle, dečja biblioteka, Gradski muzej, Gradska galerija slika. A nedavno je u Dom smeštena i Zemunska istorijska arhiva, koja je vrlo značajna po vrednosti svojih dokumenata.

Posle govora predsednika opštine Jevrema Tomića, istorijsko predavanje je održao profesor univerziteta i akademik dr Jovan Rodinić.

Nakon završenog programa, gosti su razgledali Biblioteku i Muzej, kao i izložbu starih i novih knjiga o Beogradu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U Engleskoj lovci na pacove su bili odvojena profesija koja je uživala veliki ugled na dvoru. Dvorski lovci pacova su dobijali plate na kojima su im zavideli viši dvorski činovnici.

Za vreme vladavine kralja Đorđa Trećeg, lovci pacova su imali raskošnu uniformu. Uniforma je bila šivena od skrletnog crvenog somota i ukrašena zlatno-zelenim miševima i pacovima.

List Pravda prenosi još jednu zanimljivost iz rubrike „Zabavni deo“, a to je priča o lekovitoj čoji.

Naime, pleme Tadži koje živi na Pamirskoj visoravni, vekovima unazad je lečilo čovekove rane sagoretinom od čoje. Čoju su spaljivali, a zatim bi njenim ugljem i pepelom premazali rane, koje bi brzo zarastale.

Engleski lekari su dugo ispitivali ovaj metod i utvrdili da zaista ugalj čoje odlično utiče na rane i ubrzava njihovo zarastanje. Lekari tvrde da se na taj način obnova kožnog tkiva brzo obnavlja, a pri tome se smanjuje i opasnost od infekcije otvorene rane.

Ugalj od čoje treba usitniti, a zatim dobijeni prah staviti na ranu, pri tome paziti da čoja ne sagori toliko da se ugalj pretvori u pepeo, jer to može škoditi.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.