Lovci-presretači posvađali Šiselove ministre

U pregovorima oko formiranja nove vlade Austrije, posle parlamentarnih izbora koji su održani 1. oktobra, nastupio je novi sukob. Ne između suprotstavljenih pogleda pregovarača angažovanih na obrazovanju „koalicije velikih“, Alfreda Guzenbauera iz Socijaldemokratske stranke (SPO) i Volfganga Šisela, šefa hrišćanske Narodne stranke (OVP), već u redovima samog Šiselovog kabineta, između ministarstava odbrane i finansija, sukob koji u ovom trenutku dodatno pogađa kancelara Šisela.
Pitanje koje predstavlja kamen spoticanja, a čije je razrešenje vrh socijalista pred izbore obećao građanima, jeste po Austriju finansijski težak ugovor o kupovini 18 lovaca-presretača tipa „evrofajter“ koji je zaključila Šiselova vlada, odnosno otkazivanje ugovora s isporučiocem.
Naime, problem koji je godinama mučio Austriju jeste zaštita nacionalnog vazdušnog prostora. Kako su 23 aviona tipa „draken“ bili odavno sazreli za muzej, vojni vrh Austrije je početkom devedesetih godina prošlog veka svoje poglede usmerio ka uvođenju novih, savremenih borbenih aviona. Ali, Austriju je decenijama mučio i deficit državnog budžeta koji je 1996, kada je pitanje avijacije stavljeno na dnevni red, skočio na 8,57 milijardi evra, pa je tadašnja koaliciona vlada SPO i OVP svoju pažnju, od „zaštite neba“ preusmerila na zaštitu državnih finansija.
U međuvremenu, 2000. godine su se zbile promene u političkom životu, pa su se u vladi našle Narodna i Slobodarska stranka (FPO). U ovakvoj atmosferi, na Savetu odbrane u kojem su većinu činile OVP i FPO data je podrška ministru odbrane da može ući u pregovore za kupovinu novih vojnih aviona – odluka s kojom nije bio saglasan ministar finansija Karl-Hajnc Graser, jer je smatrao da ne vidi mogućnost za finansiranje te kupovine. Skepsu su ispoljili i drugi političari, posebno iz redova SPO i Zelenih, jer su smatrali da građani na referendumu treba da odluče da li su za kupovinu.
Sledi ponuda američkog Lokida da za 1,13 milijardi evra proda 30 polovnih, tehnički obnovljenih lovaca F-16, javlja se i Rusija sa svojim Mig-29, dok Belgija za samo 720 miliona evra nudi na petnaestogodišnju pozajmicu 24 lovca F-16. Pored svih mogućih rešenja ministar odbrane odlučuje da po ceni od oko dve milijarde evra kupi 18, na tržištu najskupljih, „evrofajtera“, što bi s pratećim programom i opremom iznosilo oko tri milijarde evra. U međuvremenu, ministar Graser tvrdi da takva kupovina neće predstavljati neki veći problem i da će „naći sredstva“ za finansiranje. Odlučeno je da se pomere rokovi isporuke i plaćanja. Da li su tom prilikom on i kancelar Šisel razmišljali da se finansijsko breme prevali na pleća neke druge, buduće vlade, ostaje posmatraču da razmisli.