Luftiranje sedme sile

Sredinom marta ove godine na Borkovačkom jezeru okupilo se petnaestak žena različitih generacija – novinarke, aktivistkinje, profesorke i teoretičarke i za dan napisale nacrt dokumenta koji je potom publikovan pod nazivom Feministička medijska deklaracija. Inicijativu, koja je podrazumevala druženje i razmenu iskustava, organizovale su žene iz BeFema, i da li zbog mudro sastavljene liste učesnica ili sremskog vazduha, deklaracija kao da se pisala sama.

U stvari, i nije sama. Već gotovo tri decenije svedočimo feminizaciji novinarstva ali i činjenici da pozicije istinske (ekonomske i političke moći) u medijskoj sferi i dalje drže muškarci. Svedočimo hrabrosti novinarki ali i sve češćim napadima, seksizmu i mizoginiji. Istovremeno, prisustvujemo i devastaciji (profesionalnoj i ekonomskoj) medijskih kuća, normalizaciji nasilja, tabloidizaciji i komercijalizaciji ljudskih života i dominaciji lažnih informacija. Sve to u profesiji u kojoj danas većinu čine žene.
Zašto smo to dopustile?

Nedavno je mlada novinarka, dobitnica više profesionalnih priznanja, dopustivši sebi nekoliko sekundi za razmišljanje, kazala da smatra „da ima moć u novinarstvu“: da pokreće važne teme, da kod urednika uspeva da „izgura“ da se njene priče objave i da tako služi „javom interesu“. To jeste moć. I nije jedina koja hrabro održava svoj profesionalni i lični integritet. Sve ih je više i svaka pojedinačno ima moć kad radom brani ugled profesije. Ipak, pojedinačna snaga nekako isparava i ne donosi željeni sinergijski efekat. To je razlog što se, kad je reč o rodnoj ravnopravnosti, u profesiji ali i u medijskom sadržaju, gotovo ništa ne menja.

Temeljne vrednosti na kojima počiva Feministička medijska deklaracija su „etično, istinito i profesionalno izveštavanje“, zalaganje za medije koji čine vidljivim znanje i iskustvo žena i marginalizovanih grupa. Deklaracija se oštro protivi objektivizaciji i eksploataciji devojčica, devojaka i žena u medijskom sadržaju, traži prestanak širenja nasilja i straha i podstiče stvaranje medijskih sadržaja koji vode kulturi raznolikosti, slobode, solidarnosti i emancipacije.

Za korenite promene neophodno je obrazovanje ne samo novinara i novinarki, već i publike, javnosti ali i zagovaranje drugačijih uređivačkih politika i uspostavljanje rodno transformativne medijske kulture. Zato Deklaracija zahteva efikasnu primenu postojeće zakonske regulative, kako u medijskoj tako i u sferi rodne ravnopravnosti, transparentno i odgovorno finansiranje medija, zaštitu novinara i novinarki, branitelja i braniteljki ljudskih prava i pravovremeno sankcionisanje onih koji prete i šire mržnju i nasilje. Još jednom podseća i na zahtev da se uskrate budžetska sredstva medijima koji ne poštuju zakone i kontinuirano krše Kodeks novinara Srbije.

Dokument je upućen predstavnicima vlasti, akademskoj zajednici, civilnom sektoru, medijskim kućama i udruženjima ali ono što smatram da je najvažnije – namenjen je svim pojedincima u novinarstvu, pre svega nama, ženama. Traži da se pokrenemo, povežemo, iskoristimo svoju moć i započnemo „veliko spremanje i luftiranje“ kako bi našoj profesiji povratili ugled i snagu sedme sile. To ne može niko osim nas. U naporima koje činimo podrška kolega je više nego potrebna, jer borba za ravnopravnost i slobodu u medijima ne treba da bude samo ženski posao.

Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“