Luka Modrić: Poslednja desetka

Pamte sa na ovim prostorima Dejan Savićević, Vladimir Jugović, Hristo Stoičkov, Georgi Hadži, Predrag Mijatović, da ne idemo dalje u istoriju ka Draganu DŽajiću i ostalima… Međutim, ne samo što niko od njih nikada nije dobio Zlatnu loptu (Stoičkov je 1994. dobio Zlatnu kopačku za najboljeg strelca), već mu niko nije bio ni blizu po onome što je uradio u klupskom fudbalu, a teško da će ga iko (pre)stići u narednim godinama, možda i decenijama.

A Modrić je sa Real Madridom osvojio četiri Lige šampiona. I tačka! Dalje ne treba ni nabrajati tri Superkupa Evrope, tri Svetska klupska prvenstva, prvenstvo i kupovi Španije, a na kraju i finale Mundijala sa Hrvatskom. Po stilu igre mnogi Modrića upoređuju sa Draganom Stojkovićem Piksijem i smatraju ga poslednjom pravom balkanskom desetkom. Iako je majstor sa loptom, na terenu nikada nije bio sebičan i uvek je interes timske igre postavljao ispred ličnog. Upravo je zato miljenik svakog trenera sa kojim je sarađivao, ali i saigrača koji nikada nijednu, ne samo lošu reč, već ni kritiku nisu uputili na njegov račun.

Rođen je u selu Modrići u blizini Obrovca 1985. godine. Ime je dobio po dedi koji je u decembru 1991. godine pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen od strane srpskog pripadnika lokalne milicije. Od 1991. do 1993. sa roditeljima je živeo u Zadru, u hotelu koji je silom prilika preuređen u izbeglički kamp. Upravo ga je u Zadru otac odveo u lokalni fudbalski klub gde je počeo da trenira. U Dinamo Zagreb prešao je 2003, a potom u engleski Totenhem 2008. godine. Do transfera u Real Madrid, gde i dalje igra, došlo je u leto 2012. Oženjen je Vanjom Bosnić, sa kojom ima ćerke Emu i Sofiju i sina Ivana. U Hrvatskoj se protiv njega vodi sudski postupak zbog lažnog svedočenja na suđenju bivšem predsedniku Dinama Zdravku Mamiću. Upisao je srednju Ugostiteljsku školu u Zadru, ali je nikada nije završio. Kasnije je stekao diplomu takozvane večernje škole.