Lukićeva grupa spalila 70 muslimanskih civila

13 potvrdila je juče, na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugosaviji, da je Milan Lukić sa svojim ljudima u junu 1992. u jednoj kući u Višegradu spalio oko 70 živih muslimanskih žena, dece i staraca.
Svedokinja VG-13 opisala je kako se spasla, iskočivši kroz prozor zapaljene kuće, pri čemu je bila ranjena u ruku i nogu. Ispričala je i da je sa njom bio i 13-godišnji sin, za koga je mislila da je izgoreo u kući, sve dok se nisu sreli tri godine kasnije. Milan i Sredoje Lukić optuženi su da su, kao vođe paravojne formacije „Osvetnici“, počinili teške zločine nad Muslimanima u Višegradu 1992-94. godine, uključujući spaljivanje 140 živih civila u dve kuće u Višegradu.
Svedokinja VG-13 ih je prepoznala u sudnici, ali je tvrdila da je na poprištu zločina videla Milana, dok je za prisustvo Sredoja čula od drugih ljudi. Po njenim rečima, Milan Lukić je 14. juna 1992. uveče, sa svojim ljudima, zatvorio grupu muslimanskih žena, dece i staraca, proteranih iz obližnjeg sela Koritnik, u kuću Adema Omeragića u višegradskoj Pionirskoj ulici i kuću zatim zapalio.
Među žrtvama je bila i beba stara dva dana, devojčica rođena u zbegu u šumi, koja još nije imala ime, kazala je VG-13. Svedokinja je sugerisala da su tepisi u sobi u koju su Muslimani bili zatvoreni prethodno bili natopljeni zapaljivom tečnošću.
– Strašno je smrdelo i gušilo, tepisi su prianjali za noge dok smo ulazili… Bilo nas je oko 65, narod je zapomagao, plakao, stari su govorili da će nas poklati, zapaliti, rekla je ona.
Kako je kazala, na vratima sobe zatim se pojavio Milan Lukić i ubacio zapaljivu bombu koja je eksplodirala.
– Tepisi su se odmah zapalili, čim je puklo… Mene je plamen dohvatio po ruci, nisam znala ni kako ni šta… Nastala je vriska, ko to nije doživeo, ne može mu se ni opisati.
Pošto je u metežu videla jednu ženu kako razbija prozor i sa svojim sinom iskače iz zapaljene sobe i primetila Lukića i druge kako pucaju za njima, VG-13 je „rešila da iskoči i da me ubiju, a da ne izgorim“.
– Nema gore smrti nego da izgoriš, ubij me metkom – da ne izgorim… Iskočila sam dva-tri metra od Milana Lukića i Mitra Vasiljevića, zapucao je i pogodio me u ruku… A još u kući me je geler ranio u nogu… Videla sam jedino Lukića kako puca, a Vasiljević je osvetljavao baterijskom lampom, rekla je VG-13.
Ona je izjavila i da je njen sin iskočio iz sobe pre nje, odnosno da ga je „izbacila“, ali da je zatim godinama verovala da je bio ubijen, sve dok se 1995. godine nisu ponovo sreli.