Lunić: Vojska se zatvara u sebe

Kako se dodaje, u obrazloženju odluke piše da je utvrđeno da bi otkrivanje neovlašćenom licu, zloupotrebom ili uništavanjem podataka o elementima i postupku po kojem se vrši procena bezbednosti tajnih podataka u Ministarstvu i Vojsci, nastala šteta za rad i obavljanje zadataka. Ta šteta bi, kako je istaknuto, za posledicu mogla imati smanjenje operativnih i funkcionalnih sposobnosti Ministarstva.

Ovakva vest, za advokata i nekadašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića nema mnogo smisla.

– Ne znam da li je ta informacija o takvom postupku ministra odbrane od strane medija dobro preneta. A ako je ministar to zaista uradio, i ako se ne radi o nespretnom i suvišnom pokušaju da se zaštite podaci o ličnosti, onda ne znam šta uopšte podrazumeva taj potez. Važim za poznavaoca ove oblasti, ali ne znam šta su to „elementi i postupak po kojim se odvija procena bezbednosti tajnih podataka“, van onog što je kao postupak određivanja tajnih podataka i postupak po kom se određenom krugu lica daju sertifikati za pristup takvim podacima utvrđeno zakonom. Apsurdno je da uslove, elemente, nadležnost, proceduru, opisane u zakonu ma ko proglašava tajnom, kaže Šabić.

On ističe da se oba pomenuta postupka uređuju zakonom i nisu i ne mogu biti stvar raspoloženja svakog pojedinog ministra.

– Što se termina „vojna tajna“ tiče, osim u čaršijskim pričama, on u pravnom poretku Srbije ne postoji, ukinut je odavno, sa usvajanjem Zakona o tajnosti podataka, pre 10-ak godina, navodi Šabić uz opasku da za sve postupke kojima se s ministarskog nivoa interveniše u nešto što je po Ustavu zakonska materija, misli isto – oni su nedopustivo ograničavanje Ustavom zajamčenih prava građana i javnosti ove zemlje.

Prema rečima Nikole Lunića, izvršnog direktora Centra za strateške politike, najveći problem sa proglašavanjem postupka procene bezbednosti tajnih podataka za vojnu tajnu je u poruci koju taj čin šalje.

– Sama procedura bezbednosne procene podataka će ostati ista. Ništa u proceduralnom smislu se značajnije neće promeniti. Međutim, ovaj potez pokazuje da sistem odbrane, umesto da stremi transparentnijem odnosu prema građanima, zapravo ide u suprotnom smeru. Ovakvim koracima vojska postaje učaurena i zatvorena institucija, navodi Lunić.

Takva praksa, dodaje on, kosi se sa trendovima zemalja članica Evropske unije koje streme da što više podataka koji su označeni stepenom tajnosti „interno“ podele sa svojim građanima.

– Niko ne kaže da operativne podatke Vojska Srbije ne treba da čuva, ali praksa je da se sve više informacija javno objavljuje, posebno u vezi javnih nabavki. Ne vidim nikakav razlog da neke tehničke stvari, poput ovih procedura, ne budu javne, istakao je Lunić.

Izvršni direktor Centra za strateške politike dodaje da u situaciji kad postoji osnov sumnje za manipulaciju konstrukcionim dokumentacijama razvojnih projekata NVO, naš aktuelni ministar se bavi sprečavanjem uvida u proceduralni deo gore pomenutog postupka.

– Time pokazuje da njegov cilj nije sprečavanje odliva tajnih podataka, već onemogućavanje saradnje civilnog sektora sa sistemom odbrane, zaključuje Lunić.

Nora B-52 i Miloš na paradi na Kipru

Nikozija – Ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je juče vojnoj paradi povodom 59. godišnjice nezavisnosti Kipra i zahvalio vladi i građanima te zemlje na doslednoj i upornoj podršci u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, saopšteno je iz Ministarstva. Vulin je poručio da i Vlada i svi građani Srbije snažno podržavaju teritorijalnu celovitost, suverenitet i integritet Kipra. Na paradi su predstavljene samohodne haubice „Nora B-52“ i oklopno vozilo „Miloš“, proizvodi odbrambene industrije Srbije, koji su od skora u upotrebi u vojsci Kipra.