Lutke od kaširanog papira

Sankcije zemlji koja se zvala SR Jugoslavija i u kojoj smo tada živeli, svetska zajednica je uvela 1992. godine. U 1993. godinu beleži se zastrašujući pad proizvodnje, pad zaposlenosti, iscrpljuju se rezerve, troši se kapital, raubuje se nemilice infrastruktura. Bio je to krah ekonomije. U januaru je inflacija iznosila 100 odsto.

Inflacija dnevno 10 odsto

A oko nas ratnički bubnjevi i trube. Rat je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Počinje stalna nestašica gotovog novca. Na ulicama su bili dileri sa parama u markama. „Valjaju“ se ogromni iznosi. Počinjala je pojedinačna patnja dovijanja.

Za godinu dana hleb je poskupeo 88 puta, mleko 1000 puta, nemačka marka je bila skuplja 4.500 puta. Nacionalni dohodak koji je 1989. godine iznosio 3000 dolara, smanjio se na 300 dolara po stanovniku, a plata sa 600 maraka na 30 maraka. Bio je tek jun te jedinstvene godine. Dnevna inflacija popela se na 10 odsto.

Cene rastu sedmično i do 300 odsto. Stižu saveti stručnjaka da za zdravlje ne brinemo jer „naše domaća džanarika može potpuno da zameni južno voće“. U istoriji ovih prostora, odnosno od 1945. godine bile su samo četiri denominacije dinara. Istina, do 1990. samo jedna, a od 1990-1993. godine čak tri. Nacionalna moneta je pretvorena u potpuno bezvredan papir, pa je skinuto čak šest nula, da bi milion postao jedan dinar. Uvedeno je „racionalno snabdevanje“ o kome su se starali „opštinski štabovi“.

„Štab“ je odlučio da četvoročlana porodica za mesec dana mora da dobije sledovanje, a svaki član domaćinstva „vredeo“ je šest kilograma brašna, litar zejtina, kilogram šećera, frtalj soli i pola kile deterdženta. Mesec i po posle zvanične denominacije dinara, skinute su još četiri nule. Štampana je novčanica od 50.000.000 dinara sa likom uglednog naučnika Mihajla Pupina. Vredela je tačno 10 maraka kad je izašla iz štamparije Narodne banke, popodne istog dana vredela je osam maraka, a za dva dana samo jednu marku!

Čist marifetluk

Svetislav Basara, pisac, pisao je:“ Pod uticajem alkohola ugledao sam svet kakav bi zaista bio da ga poslušnici nisu pretvorili u mesto očajanja, u blatnjavi brlog čija je svrha da ljude učini razdražljivim, potištenim i izolovanim. Ali mora da bar neko nije bio kulisa. Mora da bar neko nije bio lutka od kaširanog papira“.

Na pitanje, da li zna šta je inflacija, meni je u anketi sugrađanin odgovorio ovako:“ Inflacija ne postoji, to je čist marifetluk“!

A inflacija je „sila koja razarajuće deluje i razara sve rezultate rada, obezvređuje motivaciju za rad, obara vrednost novca, pretvara društvena sredstva u privatno vlasništvo, obezvređuje dohodak koji se stiče radom. Pred inflacijom čovek ostavlja dušu svom novcu, obezvređenom kao što je njegov trud obezvređen. Čovek bez novca je siromah ali još ima dušu. Čovek sa bezvrednim novcem je čovek bez duše. Inflacija uskraćuje sva zadovoljstva i ismeva sve želje. Posledice su: vladavina bede, haosa, korupcija, izgubljen moralni kredibilitet. Dolazi do masovnog osećanja straha, usamljenosti, turobnosti, primitivizma i agresivnosti“.

U novembru je taj marifetluk dosegao 29.000 odsto. Odnosno 1. novembra je jedna marka bila 80.000, 1. decembra 50.000.000 dinara, a 15. decembra 5.000.000.000 dinara. Do tada najveća inflacija u istoriji čovečanstva zabeležena je u Nemačkoj 1923. godine i iznosila je 39.000 procenata. A kako je to ovde nadmašeno? Kako je pesma nekog kafanskog dripca postala u stvari ovdašnja nezvanična himna:“ Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“?! Šta je izazvalo toliki ponos?

Penzija dva jajeta, plata 1,5 kilograma sira

Penzije u zemlji u kojoj smo tada živeli iznosile su famozna dva jaja, a plata 1,5 kilograma sira. Ljudi su u redu čekali da se otvore prodavnice kako bi kupili regresirani hleb za bonove, koji je koštao 16 miliona dinara.

Štampana je novčanica od 500.000.000.000 dinara. Jedan kilogram kafe koštao je 27. decembra četiri biliona dinara. Po mrazu, poslednjih dana decembra 1993. ljudi su ustajali pre zore da stanu u red kako bi im podelili besplatni hleb. Za celu platu, koju ste podigli posle višesatnog stajanja u redu ispred banke moglo se kupiti dve kese rezanaca. Bio je poslednji decembarski dan.

Ali za jednu prošvercovanu cisternu nafte privilegovani su zarađivali u tom trenutku 60.000 maraka, dok je jedna kamion prošvercovanih cigareta donosio zaradu pojedincima od 30.000 maraka.