Danas je tačno pet meseci kako meštani opštine Rekovac drže straže pored parcele u Levču na kojoj je kompanija „Balkan istraživanja” planirala istražnu bušotinu. Na blokadi su ispratili jesen, dočekali zimu a ide i proleće.
– Podsećamo da navedena kompanija ima istražna prava za litijum i bor ne samo u našem kriju već na više lokacija u Srbiji, u opštinama Rekovac, Požega, Kosjerić, Jagodina i Gornji Milanovac. Na svim lokacijama postoji jak otpor lokalnog stanovništva koje se protivi istražnim aktivnostima bojeći se da će, ako se nađu značajne rezerve ovih elemenata, doći u situaciju Loznice, podseća Marica Živanović Poljo, iz udruženja „nEKO brine za Levač” čiji su članovi od prvog dana na blokadi u selu Sibnica.
Od 13. septembra žitelji Levča ali i brojnih ekoloških organizacija koji im pomažu na terenu između sela Kaludra i Sibnica u rekovačkoj opštini, stražare pored parcele na kojoj je predviđena istražna bušotina od strane kompanije „Balkan istraživanja d.o.o.”.
Skupština opštine Rekovac u međuvremenu je uputila zahtev resornom Ministarstvu, tražeći da se istražna prava povuku. Nije dobijen nikakav odgovor, iako je lokalnu peticiju sa istim zahtevom potpisalo oko 2.000 meštana.
– Započeta je i procedura za dopunu i izmenu Prostornog plana opštine, koja je trebalo da bude sprovedena po ubrzanom postupku, ali ona ni do danas nije završena. Narodna inicijativa za trajnu zabranu istraživanja, eksploatacije i prerade spornih ruda, a koju su u velikom broju potpisali i Levčani, još uvek nije stavljena na dnevni red Narodne skupštine. Da stvar bude još gora, gubi joj se svaki trag, a nadležni skupštinski organi upadljivo ćute, ističe Živanović Poljo.
Po njenom mišljenju – stiče se utisak da „kupuju vreme kuvajući javno mnjenje” upornim ponavljanjem Predsednika države i nekog broja javnih ličnosti i političara da je litijum naša budućnost i neophodnost.
Savez Ekoloških Organizacija Srbije od prvog dana je sa Levčanima. Ljiljana Bralović iz udruženja „Suvoborska greda”, predsednica SEOS-a se pita:
– Razmišljam kako smo došli ovde gde smo danas? Je li moguće da je samo profit ispred, iza, ispod i iznad svega? Šta je sa moralom, čašću, obrazom, empatijom, zdravljem, kulturom, umetnosti, šta je sa ljubavi? Šta je sa onima koji dolaze iza nas? Sa našom decom, unucima, šestim kolenom? Mislite li da nam se ovaj „nehaj” prema njima neće vratiti? Da nas grobovi predaka neće prokleti? Ma da li uopšte mislite o čemu drugom osim o profitu? Svaka vest počinje sa – vrednost projekta, a štetu niko ne pominje, kaže ona.
Članovi SEOS- a i „nEKO brine za Levač” ne odustaju od svoje borbe. Na lokaciji se smenjuju mašine i ljudi već punih pet meseci. Po debelom minusu na Čibukovoj krivini dežuraju danonoćno grejući se pored vatre.
Pored akcija na terenu, pomno prate aktivnosti kompanije i sve što predstavnici državnih institucija izjavljuju. Brigu i oprez obrazlažu opravdanom sumnjom da vlast radi za interese stranih kompanija a ne svog naroda, gurajući državu u status rudarske kolonije.
Takav potencijalni status „rudarske kolonije” posebno pogađa Levčane koji su odvajkada poljoprivrednici, ponosni na svoje voće, vino, med… i ne planiraju „da ga menjaju” zbog nečijeg profita.
Aktivisti SEOS-a kažu da u svom kvartalnom izveštaju akcionarima iz decembra prošle godine, da kompanija Balkan Mining and Minerals između ostalog navodi i sledeće:
„Primećujemo očigledan antirudarski stav od strane pojedinih grupa ljudi prema određenim rudarskim kompanijama koje posluju u Srbiji. Taj antirudarski stav najviše je fokusiran na rudarenje litijuma…”, citiraju ekološki aktivisti.
– Simptomatično je to da pomenuta kompanija i njeni saradnici, tj. vlada Srbije i nadležne institucije, karakterišu „protivljenje naroda” kao „političku borbu”. Obe zainteresovane strane tako tvrde da srpski seljak, radnik, običan čovek, ne brani svoje imanje, pravo na život i zdravlje već se bori da dođe na vlast, pitaju se Ljiljana Bralović i Marica Živanović Poljo u ime svojih ekoloških saboraca.
Po njihovim rečima, i jednima i drugima taj seljak, radnik, profesor, majstor, mora da objasni da je Srbija država, a državu pre svega čini narod.
– Dok mi provodimo mesece napolju, braneći svoje kućne pragove, etiketiraju nas da smo politikanti, strani plaćenici, neznalice. Možda smo neznalice, ali znamo da u Australiji ima pet rudnika litijuma, stotinama kilometara udaljenih od naselja, ali rudu drobe i šalju na preradu u Kinu zbog prljave tehnologije. Ne žele da zagade svoju pustinju, ističe Živanović Poljo.
Rekovčani neće dozvoliti da zatruju levačku prirodu, plodno zemljište i vodu, pre svega da ugroze zdravlje ljudi, ni po koju cenu, ponavljaju po ko zna koji put.
– Svesni smo da će ova borba dugo trajati, ali mnogi su ginuli za ovu zemlju, pa je ovo što radimo minimum žrtve za naš zavičaj i generacije koje ostaju iza nas, poručuju iz Levča, sa takozvane „uklete” Čibukove krivine.
Mraz ne popušta, ali i oni ni makac. Pored barikade od traktora i kombajna i založene vatre ulaze danas u šesti mesec blokade.
Kompanija „obećala” povratak „na velika vrata”
Posle dužeg vremena 25. januara, kako prenose aktivisti iz „nEKO brine za Levač” na terenu koji Levčani blokiraju pojavili predstavnici kompanije „Balkan istraživanja”.
– Oni su fotografisali lokaciju i meštaninu koji je bio na dežurstvu rekli „da ne možemo da ih sprečimo da izvrše bušotinu”, kaže Marica Živanović Poljo.
Levčani na blokadi su fotografisali njih i njihovo vozilo a ljudi iz kompanije su im „obećali” da će se „vratiti na velika vrata”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.