Macanović: Građani ne treba da kontrolišu i prate silovatelje; Ilić: Hemijska kastracija ne rešava problem

„Tako je bilo i sa Malčanskim berberinom, on je ponovio (delo). AŽC je primetio da postoji potreba da se uvede nadzor nakon zatvorske kazne, nikako da ga uvedemo. Građani ne treba da idu i kontrolišu i prate nekog“, kazala je Macanović.

Kako je istakla Ilić, aktivnost građana po ovom pitanju teško će se smiriti.

„Reakcija javnosti je burna, za očekivati je da takvu reakciju, atmosfera je naelektrisana, bilo je dovoljno malo. Krenula je aktivnost građana, koja će teško da se smiri“, navela je Ilić.

Nakon što je policiji naređeno da prati sve silovatelje koji su odslužili zatvorske kazne, Macanović kaže da je taj postupak u cilju zaustavljanja panike.

„Doći ćemo da policija više štiti tog čoveka od građana, nego obrnuto, hajka je otišla daleko, sistem mora da ima mehanizam da nekoga prati. Nemaju obavezu da se javljaju redovno, da neko kaže gde on živi, da li je našao posao, da idu u nenajavljene posete. Država definitivno mora nešto da uradi, da se ne brane građani sami, građani ovo ne trebaju da rade. Neko je odslužio kaznu zatvora, ali morate da napravite sisitem kontrole. Svuda je manjak zaposlenih, ljudi rade više poslova, vidimo da postoje problemi u praćenju i kada je kućni zatvor“, rekla je Macanović.

Aleksandra Ilić kaže da pedofili, sa druge strane, imaju rok od tri dana nakon izlaska da se jave povereničkoj službi.

„Onda oni imaju rok od tri dana da izrade program. Zabranjeno mu je da se približava dečjim igralištima, parkovima, postoji obaveza ustanova kada nekog zapošljavaju da traže podatke, a u praksi broj poverenika u povereničkim službama je jako mali. Postoje delovi Srbije gde je to poseban problem, taj poverenik ne pokriva samo taj segment, on ima devet poslova po zakonu. Taj jedan čovek je i vozač, popunjava i sastavlja izveštaje, ne može se to sve očekivati bez bolje logistike“, kazala je docentkinja Fakulteta bezbednosti.

Ilić kaže da građani ne smeju da prate silovatelje i da, kako god to nekom izgledalo, i višestruki povratnici imaju svoja prava.

„Nije ih izgubio, ima pravo na slobodu kretanja. Razumem potrebu građana da se zaštite, atmosfera je naelektrisana, iz straha obično ne može da proizađe nešto dobro. On je beskućnik, nema regulisano pitanje smeštaja, u takvim situacijama počinioci ponovo počine krivično delo kako bi se vratili u zatvor koji za njih znači slobodu – tamo ima smeštaj, obroke, rutinu, kada dodamo takvu atmosferu, život na slobodi mu je nepodnošljiv, može da bude okidač za ponovno vršenje krivičnog dela“, kazala je Ilić.

Macanović je rekla da je rešenje da se registar silovatelja proširi.

„Oni koji čine silovanja prema deci čine i prema odraslim osobama, pitanje je da li registar treba da bude javan, mi smo protiv toga, ali on mora biti dostupan svim državnim institucijama, da se zna da li je ta osoba bila ugrožavajuća. institucijama mora da bude dostupan, ali građanima ne. Ja sam za to da država treba da zna gde on živi i da ga kontoliše, ali to ne sme biti javno, onda pravite sistem u kome ga vraćate na građane, to ne bi trebalo da bude posao za građane“, kaže Macanović.

Sa njom je saglasna i Ilić, koja takođe kaže da registar nikako ne bi trebalo da bude javan, kao recimo u Poljskoj.

„U evropskoj tradiciji, osim Poljske ne postoji takvo rešenje, država bi trebalo da bude ta koja će kontolisati, šta nam znači da znamo da nam je u susedstvu počinilac krivičnog dela“, kazala je Ilić i dodala da hemijska kastracija, o kojoj se razmišljalo pre desetak godina, ne rešava problem.

„Oni ne vrše dela zbog zadovoljavanja seksualnih nagona već ispoljavanja agresije, ako zatvorite jedan kanal, otvoriće se drugi“, zaključila je Aleksandra Ilić.

Izvor: N1