Macanović: Pad broja prijava silovanja ukazuje na pad poverenja u institucije

Ona je povodom slučaja učitelja glume Miroslava Mike Aleksića, kojeg je više devojaka prijavilo za seksualno nasilje, navela da AŽC beleži povećan broj prijava seksualnog nasilja na svoj SOS telefon.

„Sada nam se ne javljaju samo devojke, već i žene koje su u prošlosti doživele nasilje, koje je ovaj slučaj ohrabrio da ispričaju to što su držali u sebi jako puno godina“, navela je Macanović.

Prema njenim rečima, državu ništa ne košta da se žrtvama u slučaju Aleksić obezedi status posebno osetljivog svedoka, koji bi omogućio da svedoče putem video-linka.

„To treba da ima primenu i u Zakonu o maloletnicima, gde za maloletne žrtve krivičnih dela imate posebne prostorije odakle će da svedoče (kao) posebno osetljivi svedoci. To u sadašnje vreme uopšte nije skupo… a renovirana Palata pravde nema prostorije za to“, rekla je Macanović.

Miša Đurković sa Instituta za evropske studije navodi da je široko definisanje i tretiranje instituta nasilja u porodici potencijalno problematično, a da trenutna situacija može da izazove moralističku paniku u kojoj ljudi neće moći da izgovore da se ne slažu sa zakonskim rešenjima koje bi nadležnosti za borbu protiv seksualnog nasilja nad decom prešla isključivo u nadležnost države.

„Ja se bojim da se ceo ovaj tragični slučaj koristi da se napravi atmosfera, slična kampanji pre usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, gde je retko ko smeo da izadđ i da kaže ‘ovo nije dobar put’ i da će to proizvesti loše posledice“, smatra Đurković.

Prema njegovim rečima, na roditeljima je da obuče decu o ovim osetljivim pitanjima, da prepoznaju seksualno nasilje, i da niko ne može da nadomesti nivo poverenja unutar porodice.

„Ja mislim da neki oblik obrazovanja (može da se uvede), zavisi za koji uzrast, to je bitno, pri čemu to ne može da zameni porodicu kao osnovni model obrazovanja za te stvari“, kazao je Đurković

Rediteljka i psihološkinja Irena Ristić ocenila je da bi uvodjenje svih instituta koji su bile predvidjeni Zakonom o sprečavanju nasilja u porodicu pre četiri godine „mi ne bi imali ovakav slučaj ekstremene optužbe“ za seksualno uznemiravanje.

„Mislim da je to zastrašjuće, jer svi znamo zašto je obustavljen taj paket (unutar zakona), zato što je naša ekstreno patrijarhalna sredina nije mogla da razgovara o različitim seksualnim opredeljenjima, konkretno homoseksualnosti“, kazala je Ristić.

Zbog toga, onda dodaje da je celo društvo ogovorno za te traume „koje su mogle da budu sprečene tim paketom“.

Kao drugi problem Ristić navodi „privatizaciju obrazovanja“, u svim institucijama, u koje su uključene brojne škole u koja deca idu zbog želja roditelja.