Macura: Nije preduzeto ništa da se poboljša kvalitet vazduha

Građani iz različitih delova grada šalju slike sa dimnjacima toplana, iz kojih kulja gusti, crni di, dok iz nadležnih institucija tvrde da zagađenje “nije strašno”.

Oni koji se zagađenjem bave, predviđali su da nas čeka ista grejna sezona, jer ni država ni Grad nisu uradili gotovo ništa, da se makar kratkoročnim merama smanji emisija štetnih materija.

Načelnik Jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha u gradskom Zavodu za javno zdravlje Andrej Šoštarić izjavio je juče da je zagađenje u Beogradu „prihvatljivo“, odnosno između dobrog i zagađenog.

“Pregledom rezultata u toku noći, videli smo da je vazduh u nekim satima bio i zagađen, što pokazuje da ulazimo u sezonu grejanja. Ono što je karakteristično za početak sezone grejanja je takozvani pik, odnosno porast zagađujućih materija u vazduhu zbog aktiviranja svih mogućih ložišta koja su prisutna na teritoriji grada. Prva paljenja grejnih sistema su uglavnom praćena emisijom većih zagađujućih materija iz razloga što jedan broj tih ložišta nije ni održavan skoro šest meseci”, rekao je Šoštarić.

Aleksandar Macura iz RES fondacije kaže da za sada nismo preduzeli gotovo ništa kao društvo, da unapredimo situaciju sa kvalitetom vazduha.

Na pitanje da li je pred grejnu sezonu moglo da se uradi nešto od kratkoročnih mera , poput kažnjavanja nesavesnih velikih zagađivača, on odgovara da inspekcijski nadzor može i mora da se vrši stalno.

– Svakako da postoje zakonske norme koje se krše od strane velikih zagađivača, i one bi mogle da budu sankcionisane, Sigurno se sagoreva gorivo neodgovarajućeg kvaliteta, pouzdano znamo da naš elektroenergetski sektor emituje, primera radi, veće količine sumpor dioksida nego što nacionalni zakonski okvir dozvoljava. i to mnogostruko. Znamo i da ima kršenja normi i kod drugih velikih zagađivača i po svemu što vidimo oni nisu sankcionisani, navodi Macura.

Na nacionalnom nivou, još nije doneta Strategija niti program zaštite kvaliteta vazduha, koji se čeka već šest godina, u odnosu na poslednji, pomereni rok.

– Prvi zakonski rok bio 2011. ili 2013, pa je produžen na 2015. godinu. I opet, šest godina čekamo taj plan. On jeste u izradi, ali nikako da dočekamo njegovo usvajanje. Imamo plan kvaliteta vazduha za Grad Beograd, koji je dokument neodgovarajućeg sadržaja, na osnovu njega neće se ništa rešiti jer on nije osnova za rešavanje tih problema, navodi sagovornik Danasa.

Kako Macura naglašava, ponešto se radi, ali ne i dovoljno.

– Možemo da kažemo i da je ove godine Vlada po prvi put pokrenula program podrške kroz subvencije građanima za smanjenje zagađenja individualnim ložištima, ali sa jako skromnim sredstvima. Takođe, imamo priče po medijima da će sve to jednog dana biti. Nešto se pomalo radi, ali to su samo zrnca naznake da ima nekih razmišljanja na tu temu. Ipak, tu ima mnogo prostora za poboljšanje, i za male ali i za veće promene, naglašava Macura.

On dodaje da Beograd jeste među najzagađenijim gradovima, ali da je i stanje u drugim delovima Srbije alarmantno, nekada i gore nego u glavnom gradu.

– Valjevo, Kraljevo, Pirort sa novom stanicom, Novi Pazar gde je pre dve godine uključena stanica, Smederevo, Bor…U svim gradovima u kojma instaliramo nove merne stanice, nailazimo na ogromno zagađenje vazduha, objašnjava Macura.

Šoštarić: Tek slede epizode zagađenja

„Slede topliji dani, ali oni ne isključuju hladnija jutra, tako da možemo da očekujemo da će zagađenje trajati dokle god traje vreme sa velikim temperaturnim oscilacijama. Trebalo bi imati u vidu da smo tek na početku grejne sezone, tako da ćemo imati značajan broj ovih epizoda do kraja marta iduće godine“, istakao je Šoštarić.