General Janoš Hajdu, šef novoosnovanog i moćnog Antiterorističkog centra (TEK), koji broji oko hiljadu ljudi, a kojeg „zlobni“ opozicioni izvori nazivaju privatnom armijom mađarskog premijera, nedavno je na jednom predavanju mladima, kad mu je zazvonio telefon, bio toliko ljubazan da radosnu vest koju je upravo čuo podeli sa svojim slušaocima.
Vest je glasila da su u Damasku, posle dve nedelje, bila oslobođena trojica Mađara – svi rano penzionisani policajci – koje su kao taoce držali sirijski pobunjenici.
Sve je počelo 13. avgusta pre podne kada su u Damasku, naoružani ljudi zaustavili auto u kojem su sedela trojica Mađara i trojica Sirijaca i koje su antirežimske snage, ne bez osnova, smatrale pripadnicima Asadovih formacija. Izgubio im se trag na gotovo dve nedelje. I onda je počelo komunikacijsko srljanje Janoša Hajdua. Krenuo je prilično visoko rekavši da „smo stigli na kraj dvonedeljne intenzivne obaveštajne operacije koja je izvedena preciznošću satnog mehanizma i koja je rezultirala oslobađanjem talaca“.
Rekao je Hajdu da ništa nije bilo prepušteno slučaju, da su zarobljenici oslobođeni neozleđeni i da su pod kontrolom TEK-a. Hajdu je obznanio i to da su od početka znali ko su kidnaperi, sugerišući da su TEK-ovi ljudi bili u stalnom kontaktu sa pobunjenicima na terenu. Istovremeno, priznao je da pojma nema šta se desilo sa drugom dvojicom Mađara koji su oteti, takođe u Siriji još u aprilu, objasnivši potonju situaciju haotičnim stanjem u toj zemlji. Time je akcija oslobađanja izgledala još spektakularnija, jer su mađarski obaveštajci navodno u nezahvalnim prilikama uspeli u rekordnom roku da nađu konkretnu grupu otmičara i s njima uspostave kontakt.
Dan kasnije počeo je da tamni sjaj tajne operacije. U izjavama (uglavnom Hajdua) više se nije govorilo o operaciji TEK-a, već o „superviziji“. Postalo je jasno da prilikom oslobađanja talaca nije upotrebljeno oružje, a na kraju se ispostavilo da su trojicu Mađara, eksperata za dresiranje pasa – od ove veštine u jednoj arapskoj zemlji naročito ima koristi – pobunjenici jednostavno pustili pošto su, pretpostavlja se, bežali od Asadovih snaga. Dnevnik Blik je objavio da su pobunjenici sami predali ključeve ćelija u kojima su taoci držani.
Drugi čovek TEK-a Žolt Bodnar u jednom intervjuu je spomenuo pismo pobunjenika: „13. avgusta u operaciji protiv vojnih jedinica, zarobili smo specijalnu jedinicu koja je pripadala režimu (sirijskog predsednika Asada), kasnije se ispostavilo da su trojica eksperata među njima mađarski državljani“. Prema tome, jasno je da su „eksperti“ radili za sirijsku vladu.
Završna scena ove vojnoobaveštajne parodije se odigrala u Budimpešti, gde se na konferenciji za štampu šef TEK-a pojavio sa trojicom oslobođenih i sa predstavnikom Ministarstva inostranih poslova. Hajdu se u jednom trenutku nagnuo prema jednom od bivših talaca i rekao mu: „govori što manje, de te ne mogu uhvatiti za reč“. Šapatom izgovorene reči su snimljene i počele su kružiti na portalima nezavisnih medija. Onaj koji je upozoren da ne priča mnogo je rekao da su Mađari bili u poseti Damasku na poziv jednog prijatelja, pa su čak išli i u razgledanje grada. Verovatno nisu primetili da se tamo vodi građanski rat. Pomenuti predstavnik MIP-a je bio prilično uzdržan i dao je do znanja da Vlada nije imala pojma o aktivnostima eksperata za treniranje pasa.
Malo više svetla u odnosu MIP-a na događaje je uneo sam ministar, Janoš Martonji, koji je, naravno, rekao da zvanična Mađarska nema veze sa neprijatnom aferom, dodavši da, ako je istina da su ova trojica radila za sirijski režim, onda se Vlada mora zahvaliti pobunjenicima zato što su ih oslobodili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
