Mađarska diže ogradu prema Hrvatskoj

     – Nećemo ih sprečavati ni da ulaze ni da izlaze – rekao je Milanović obrazlažući svoj plan B, koji se svodi na to da će biti organizovan prevoz izbeglica do granice sa Mađarskom. Na pitanje zbog čega izbeglice ne šalje do Slovenije, Milanović je naveo da je „Mađarska bliža“. 

           

Nije bilo potrebno mnogo vremena da se čuju reakcije iz Mađarske. Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je na državnom radiju da je počela izgradnja privremene ograde na granici prema Hrvatskoj u dužini od 41 kilometra i da će prva zaštitna linija biti završena u toku dana. Pored ograde, mađarski premijer je najavio i slanje dodatnih oružanih snaga na granicu. Kako prenosi portal Vojvodina danas, Orban je istakao da se na tom prostoru već nalazi 600 vojnika, da će stići dodatnih 500, a tokom vikenda još 700 vojnika. 

Na ovu izjavu se nadovezao i predstavnik za medije mađarske vlade Zoltan Kovač rekavši za AP da je odluka Hrvatske da izbeglice usmerava ka Mađarskoj potpuno neprihvatljiva. 

– Hrvatska je veoma dobro znala sa čime će se suočiti, a sistem joj se urušio već prvog dana dolaska izbeglica, dok Mađarska svoj sistem održava već devet meseci – rekao je Kovač. 

 

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je juče da nije moralno, niti će biti održivo, to što iz Evropske unije teret teške situacije sa izbeglicama prebacuju skoro isključivo na Srbiju. 

Situacija izmiče kontroli, pojavljuje se među nekim članicama EU sebičnost, koja je verovatno podsticana – rekao je Nikolić, dodajući da će „ovaj narod izdržati koliko bude mogao, a kad ne bude za nas, neće imati ni za migrante“. On je primetio da se naše komšije sve više naoružavaju protiv nenaoružanih ljudi. 

O pitanju izbeglica su juče razgovarali ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i evropski komesar za migracije i unutrašnje poslove Dimitris Avramopulos. Njih dvojica su u telefonskom razgovoru ocenili da Srbija dobro postupa u rešavanju migrantske krize i da svojim odnosom prema izbeglicama jasno pokazuje da deli zajedničke vrednosti evropskih naroda, saopšteno je iz MUP-a. 

 

A o pitanju izbeglica je juče bilo reči i u Briselu. Maja Kocijančič, portparolka Evropske komisije, izjavila je da ovo telo razmatra mogućnost da za potrebe rešavanja krize s migrantima u Srbiji i Makedoniji preusmeri sredstva za projekte odobrene za pripremu te dve zemlje za članstvo u Evropskoj uniji.

          Velike kolone na granicama

            Hrvatska je, uprkos apelima srpskih zvaničnika, zatvorila osam graničnih prelaza sa Srbijom, ostavivši samo prelaz Batrovci – Bajakovo otvorenim. Kao posledica stvorile su se kilometarske kolone, a automobili čekaju i do 15 sati na granici. 

            

            

       

Sijarto: Oko 35 miliona izbeglica ide ka Evropi

            Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je juče u intervjuu za dnevnik „Mađar idok“ da se između 30 i 35 miliona izbeglica kreće prema Evropi i da zbog toga jačanje granica ima ključni značaj. On je naveo da je Evropska unija zanemarila zaštitu svojih granica i da se evropski lideri plaše da stvari „nazovu pravim imenom“, jer im je lakše da kritikuju one koji rade. O ogradi između Mađarske i Srbije, Sijarto je rekao da će „veoma verovatno“ biti efikasno sredstvo za preusmeravanje ruta švercera ljudi. Dodao je i da su odnosi Beograda i Budimpešte bolji nego ikada. Sijarto je juče došao u Beograd gde je razgovarao sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem. 

            

            

            UNHCR: Stvara se usko grlo u Srbiji

           

Adrijan Edvards portparol UNHCR-a, istakao je juče u izjavi za AP da strože granične kontrole, koje je prvo uvela Mađarska, a potom Hrvatska, prete stvaranju uskog grla u Srbiji „koja nije zemlja sa jakim azilantskim sistemom“. UNHCR je saopštio da je više od 442.440 osoba prešlo Mediteran od početka godine dok je 2.921 osoba poginula tom prilikom, ali je Međunarodna organizacija za migracije navela da je taj broj nešto veći i da je u pitanju njih 473.887, odnosno 2.812.