Foto: EPA/ TIAGO PETINGABivša državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt nedavno je ponovo dospela u žižu pažnje ovdašnje javnosti pošto je „gostovala“ u Spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma američkog Kongresa gde je s predsedavajućim Eliotom Engelom i stručnjacima za balkanska pitanja Danijelom Serverom i Janušom Bugajskim dala predloge političkog pristupa koji bi administracija novoizabranog predsednika Džozefa Bajdena mogla da zauzme prema Zapadnom Balkanu.
Ona je rekla da SAD treba čvršće da sarađuju sa EU kada je reč o politici na ovim prostorima, da Rusija i Kina šire svoj uticaj u regionu, a da je Srbija posebno meta antizapadne propagande, te da nacionalistički lideri koriste etničke tenzije…
Naglasila je da Srbija „ne treba da onemogućava“ proces „razvoja državnosti Kosova“, odnosno da ne blokira njegovu nezavisnost.
Olbrajt kao jedan od najvećih zagovornika bombardovanja Srbije se i danas svrstava među „srbomrsce“, o čemu svedoče i naslovne strane pojedinih medija koje su osvanule nakon njenog obraćanja u Kongresu.
Iako je u jeku bombardovanja pokušala da preko američkog radija Slobodna Evropa na srpskom objasni ovdašnjim slušaocima da „Amerikanci ne mrze Srbe“, bilo je i tumačenja da je NATO intervencija bila njen privatni rat protiv Srbije.
Kada je šest godina kasnije, povodom promocije njene knjige „Madam sekretar“ upitana da li bi 1999. postupila drugačije, rekla je da bi „zauzela mnogo tvrđi stav prema Miloševiću“, te da je „ponosna na mnoge svoje poteze“.
„Bila sam ambasador u UN tokom rata u Bosni kada je svet presporo reagovao i kada je usvajanje Dejtonskog sporazuma zavisilo od Miloševićeve dobre volje. Pomno sam pratila situaciju na Kosovu, gde se odigravalo etničko čišćenje, ubijanje…“, rekla je tada Olbrajt, dodajući da joj je „žao Srba“, te da bi „volela da je bombardovanje kraće trajalo, što to bi sigurno bio slučaj, da je Milošević shvatio da je upotreba sile neminovna. Jer, bila mu je pružena svaka prilika da se zaustavi. Na delu je najpre bila diplomatija, zatim pretnja silom i konačno naređenje NATO-a za akciju…“, rekla je Olbrajt.
Madlen Olbrajt se pamti i rečenica „odvratni Srbi“, koju je izgovorila 2012. na promociji knjige „Praška zima“ u glavnom gradu Češke nakon provokacije grupe prosrpski orijentisanih Čeha, da bi nepunih mesec dana kasnije na promociji u Hagu Srbe nazvala „izvanrednim narodom, sa značajnom istorijom“.
Javnosti su za oko zapale i njene poslovne aktivnosti na Kosovu.
„Olbrajt grupa“ je navodno zaradila desetine miliona dolara od prodaje kosovske telefonske kompanije „Ipko“, koju je privatizovala, slovenačkom operateru „Telekom Slovenija“.
Madlen Olbrajt je rođena 1937. u Pragu kao Marija Jana Korbelova.
Baka ju je prozvala Madlen.
Prvu godinu života je provela u Beogradu, pošto joj je otac bio diplomata u ambasadi Čehoslovačke.
U Beograd se vraća i posle rata kada joj otac postaje ambasador.
Iz braka s novinarom Džozefom Olbrajtom ima tri ćerke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
