Magični „Priveg“ opet u Laznici

Kroz različite običaje kao što je puštanje vode, pripremanje vatre i namenjivanje pesme i igre preminulima, meštani pokazuju koliko neguju svoju tradiciju i čuvaju uspomenu na svoje pokojnike. Očekuje se veliki broj učesnika kako iz žagubičke opštine, tako i drugih delova Srbije, ali i zemalja u okruženju. Takav odziv učesnika čini ovu specifičnu manifestaciju jednom od masovnijih u ovom delu zemlje.

Događaj počinje od 8 časova ujutro, prikupljanjem drva. Popodne od 16 sati je planiran defile učesnika, a od 16 i 30 je paljenje vatre, „privega“, uz poštovanje verskih običaja i tradicije. U 18 i 30 predstaviće se domaćin KUD „Izvor“ sa gostima. Laznica je inače, jedno od najvećih naselja u opštini Žagubica.

Manifestaciju organizuje KUD „Izvor“ iz Laznice u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine i Kulturno-prosvetnim centrom „Jovan Šerbanović“ Žagubica, a uz podršku MZ „Jedinstvo“ Laznica. Generalni pokrovitelj je opština Žagubica.

Inače, prema verovanjima predaka, mrtvi iz Istočne Srbije ne moraju da brinu za svoju budućnost. O svim njihovim onozemaljskim potrebama staraju se naslednici, rođaci i prijatelji. Gotovo svi pogrebni običaji Vlaha Istočne Srbije počivaju na tradicionalnim narodnim verovanjima koja vuku korene iz drevnih vremena i svi su usmereni ka tome da preminulom olakšaju prelazak na onaj svet, kao i večni boravak u raju.

Tako Vlasi i danas u XXI veku održavaju takozvane pomane (daće) za pokojnike, izlivaju vodu za mrtve, prave priveg – veliku vatru nalik lomači oko koje igraju duga ritualna kola, priređuju posebna kola za mrtve, odlaze noću na groblja i takođe pale vatre, a sve do potkraj XX veka održavali su i posmrtne rituale „otkopavanja pokojnika“ i „crne svadbe“. Sve te magijsko-religijske radnje praćene su bogatim gozbama, jer se smatra da se obiljem jela, pića i muzike, pokojnik na onom svetu, koji je mračan, hladan i bezvodan, uvodi u raj i blagostanje.

Međutim, po rečima Danijela Sinanija, docenta na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, osim brige da se duša pokojnika isprati zadovoljna i održava zadovoljnom na onom svetu, kako bi se na taj način obezbedio natprirodni saveznik koji će nam pristupati u pomoć kada god je to potrebno i koji će sa neba voditi računa o nama i nama bliskima, s druge strane prisutan je i strah od osvete duše pokojnika koja, eventualno, ne bi bila zadovoljna načinom na koji je ispraćena i pažnjom koja joj se potom posvećuje.

– Štaviše, u narodu ovog dela Srbije i dan-danas je veoma živ običaj da se „načne“ telo pokojnika pre sahrane, odnosno, da mu se na nekom delu probuši ili zareže koža da se pokojnik ne bi vampirio, odnosno vraćao sa onog sveta i maltretirao svoje bližnje, kaže Sinani.

Glavnu ulogu obavljaju žene

Glavnu ulogu u svim obrednim ritualima vlaškog kulta mrtvih obavljaju žene iz najuže rodbine umrlog. „One su sveštenice i čuvarke tradicionalne narodne religije. Čim navrše sedam-osam godina, u tajne obreda uvode ih starije žene, najčešće babe ili seoske vračare. Uče ih magijskim radnjama, molitvama, kao i da, klečeći na kolenima i laktovima, izgovaraju posebne obredne molitve zvane marturije, koje omogućavaju da se otvore granice između dva sveta da bi pokojnici mogli da dođu na ovaj svet i lično uzmu darove koje im živi spremaju, ističe etnolog Paun Es Durlić, kustos Muzeja u Majdanpeku.