Magla, kuvano vino i poruka bezbožnicima

Iako nije bilo dočeka, treštalo je oko jedne od najvećih pravoslavnih bogomolja: u osam sati nastupio je Bijelo dugme – tribjut bend, sastav koji izvodi pesme poznatog eks-ju sastava. Nastup, istina, nije bio naročito posećen, niti je dugo trajao – nešto više od sat vremena.

Celi vračarski plato bila je pritisnula gusta magla.

Sat vremena pre početka molebana, dama u debeloj jakni ispod koje se nazirala dugačka suknja, uniformisanim policajcima objašnjavala je kojim će tačno putem sveštenstvo doći do bine u Božićnom seocetu. Reportažna kola Studija B stajala su iza podijuma, kamere ispred njega.

– Momak, da te pitam, jel pevalo Bijelo dugme?

– Jeste, jeste, ali nešto kratko…

– A čekaj, jel bila cela postava ili, ono, Bregović sa trubačima?

– Ne, nije to pravo „dugme“, to je bend koji izvodi njihove pesme – objasnio je mladić radoznalcu. Ovaj je klimnuo glavom i otišao.

Komšiluk koji je navikao da po parku u pozne sate prošeta svoje ljubimce mogao je to da učini relativno bezbrižno – šenluka na barutnoj bazi bilo je manje nego obično.

Poneka petarda bi, istina, odjeknula u razmaku na dvadesetak minuta, uz par štapnih vatrometa – takozvanih „rimskih sveća“. Tako je bilo do ponoći.

Vernici koji su pristizali na moleban, pre dolaska na plato, ulazili su u Hram da zapale sveće, ali i da se „ugreju“ – iako ogroman, zatvoren prostor i plamenovi sveća makar stvaraju iluziju da je unutra malo toplije. Ulaz u kriptu nije bio dozvoljen.

Oni koji su imali više sreće početak molitve sačekali su u nekom od krcatih kafića u Katanićevoj ulici.

Mnogi verujući su se temperaturi od minus tri Celzijusa, ako je verovati aplikaciji, suprotstavili kuvanim vinom i grejanom rakijom, koja se prodavala pored drvenih kućica u Božićnom seocetu; dvesta dinara je stajala kutlača toplog alkohola koja se sipala u kartonsku čašu, u koju se originalno toči kafa „za poneti“.

Para koja se dizala iz kazana dodatno je maglila prostor oko fontane napunjene slamom, a u vazduhu se osećala aroma karanfilčića i cimeta, začina koji se dodaju u kuvano vino.

Bilo je 23:15 kada su se zvona sa kupola Hrama oglasila da dočekaju vernike koji su pristizali iz svih pravaca. Dve roto-glave sa bine bile su uperene ka nebu, iscrtavajući dve prave linije u magli.

Utisak je da je novogodišnjem molebanu prisustvovalo manje ljudi nego pređašnjem: hladnoća ili organizovani dočeci mogući su razlozi tome.

Sveštenstvo se tačno na vreme popelo na binu, a grejale su ih dve „plinske pečurke“, kakve se mogu videti u baštama kafića. Na mestima na kojima se u molitvi čulo „amin“, vernici su vadili ruke iz džepova, brzo se krstili i vraćali ih nazad. Kapu je malo ko skinuo sa glave jer, red je red, ali minus je minus.

Patrijarh je posle službe svoje obraćanje započeo željom za skoro osveštanje hrama na Vračaru, čestitkama za Novu godinu, te konstatacijom da je minula godina bila puna iskušenja i nevolja. Onda je, kako se i očekivalo, prešao na dešavanja u Crnoj Gori.

– Mi smo se večeras posebno sabrali da se zajednički pomolimo gospodu za ono što se dešava u našoj bratskoj i svetoj Crnoj Gori. Bezbožnici su digli ruke na svetinje gospodnje, digli su ruke na imovinu svetinja gospodnjih, da je uzmu i da je potroše kao što su potrošili i ono što su sami nasledili. Ono što vidimo i što čujemo, braćo i sestre, da se dešava u našoj bratskoj Crnoj Gori, to se nikada u istoriji našoj, a verujem ni u svetskoj nije dešavalo – istakao je Irinej.

On je poručio da svetinje od crkve žele da oduzmu oni koji sa svetinjama nikakvog zajedništva nemaju. Irinej je kazao da oni žele da oduzmu imovinu crkvi koju ona nema od juče, već od pre stotine i stotine godina.

– Nažalost, to što oni spremaju, to nisu ni Turci činili, ni oni drugi koji su bili slični Turcima, koje smo mi doživeli kao takve. Ovo čine oni koji su jednim delom kršteni, a većina ih je nekrštenih. Ovo što se dešava u Crnog Gori osudio je čitav hrišćanski pravoslavni svet. Osudile su sve pravoslavne crkve, braćo i sestre. Ali oni kao da ušiju nemaju, niti očiju da vide da je narod spreman da brani svoje svetinje, ne samo rečima nego i životima svojim. Ovo zlo koje je prisutno u Crnoj Gori ima i jedno dobro; ono je probudilo Crnu Goru, probudilo je veru u Crnogoraca. Znamo da su mnogi daleko od boga, crkve i istine, ali su ovim pokazali da u njima ipak živi vera i to je ono što nas raduje – naglasio je Irinej.

Patrijarh je na kraju uputio molbe onima koji odlučuju „da se ostave svetinja božijih, da se ostave crkvenog imanja, jer ona ne služe samo predstavnicima crkava, već celom narodu“.

Irinej je apelovao na njihovu „uspavanu savest“ da odustanu od svojih namera i upozorio da će, u suprotnom, „na sebe navući prokletstvo za svagda“.

Poglavar SPC nije uspeo da do kraja dovrši poslednju rečenicu iz govora, jer ga je prekinuo vatromet, koji je u 12:00 počeo da odjekuje iznad metalnog krova Narodne biblioteke Srbije. Pirotehnika je više „bojila nebo“ nego što su, zbog guste magle, jasno mogli da se vide oblici koje eksplozije raketa prave.

Nekoliko momaka koji su stajali u središtu platoa zapalili su baklje. Na platou ispred Hrama uskoro su ostali samo tehničari zaduženi za binu.