Mahanje Danasom čitaocima Informera

Dan je utorak, upravo kada oni osmišljavaju narednu emisiju i počinju da rade na scenariju.

Smešteni na tajnoj lokaciji, u kućici sa dvorištem blizu Bulevara kralja Aleksandra, zamišljeno gledaju u hrpu novina koju smo im doneli. Odakle ovaj Informer? – pita Nenad. Pa Katarina je donela, nisam valjda ja, odgovara mu Viktor koji sedi do njega. Preko puta su Marko i Miroslav, a na stolu kreativni haos. Niz hodnik tik do prostorije u kojoj je smeštena malena redakcija njuzovaca je toalet, koji ne možete promašiti jer je na njemu velika slika jedne od najvećih istorijskih ličnosti Srbije u novije vreme. A nije Tito.

Žale nam se da nemaju vodu jer im je tokom vikenda neko ukrao vodomer.  S obzirom da je povod za prelistavanje rođendan našeg lista, pitali smo ih da li čitaju Danas i koliko redovno.

Marko: Volim da čitam Danas, posebno subotom. Tada ste „najdeblji“ pa nemam osećaj da ste me zavrnuli za pare. Volim Kišjuhasa, Panovića, a ostalim danima kupujem Danas kad dam neku izjavu.

Miroslav: Ja obavezno kupim Danas kada izađe intervju sa mnom. Što je, otprilike, jednom u 30 godina. Tada ga detaljno pročitam i po više puta. Intervju, mislim.

Nenad: Ja vas čitam najviše onlajn, jer to je nekako…

Viktor: Jeftinije?

Nenad: Dobro, i to. Ali brži je protok informacija.

Viktor: Ja sam im davao savete za onlajn izdanje. Kad ste ga prvi put redizajnirali, išao je tekst preko cele strane. Poslao sam poruku na tviter nalog da se to ispravi. Rekao sam i tačno koliko karaktera treba da ima u jednom redu. To je moj mali, skromni doprinos vašem onlajn izdanju.

Kesić: Čitam Danas redovno. Kupujem ga na kiosku u kraju gde stanujem. Kad vidim da neko kupi Informer ili nešto slično, sa posebnom „očiglednošću“ uzimam Danas, mašem njime, stanem u kraj i čekam da uđem u neku kulturnu debatu, ne bih li izazvao neku polemiku. Ali, nema polemike. Nema debate.

S obzirom da nas revnosno čitaju, pitali smo ih za zamerke i sugestije.

Viktor: Mnogo ste dosadni i negativni. Morate da ubacite nešto da razbije to crnilo. Makar golu ženu. Neka bude „Danaskinja“. Kako Informer može da ima Informerku? Intervjuišete ove iz Zadruge i Parova ali da kažu šta misle o političkoj i društvenoj situaciji u zemlji.

Nenad: Tako je. Popularne ličnosti o ozbiljnim pitanjima. Miljana Kulić da kaže šta misli o evrointegracijama ili rešavanju kosovskog pitanja.

Marko: A Zmaj od Šipova da priča o džezu.

Centralna tema u Kuriru bila je „Špijunska afera koja trese Srbiju: Britanski MI6 prisluškuje Vučićev telefon! Čitaju mu poruke sa Vocapa“

Viktor: Već duže vreme mislim da državnici iz regiona imaju zajedničku Vocap grupu i da se dopisuju šta treba dalje da rade. Tu su Vučić, Orban, Milo, Dodik..

Nenad: Ali Dodik ima debele prste, kako će da kuca poruke?

Miroslav: Mogu da se nadovežem?

Viktor: Ne može! Nisam završio.

Miroslav: Ali samo da kažem… Mislim da su se u MI6 smorili kada su videli tu grupu, jer Vučić samo maše i šalje one vejvove.

Da li je novinar Kurira zbog otkrića šta MI6 radi zaslužio Pulicera? Ovo saznanje je na nivou Vikiliksa.

Viktor: Naravno. Ne samo da su provalili MI6, već i Vocap, što je još teže. Mada, zanemarićemo činjenicu da je Vocap enkriptovan i da ne može da se prisluškuje.

Nenad: Inostrani novinari po godinu dana istražuju neku priču, pa dođu do polovičnih saznanja. A mi novinarske bisere imamo svakodnevno i svi zaslužuju Pulicera.

Dražiću je privukla pažnju naslovna strana Aloa i tekst da je Marko Bastać upao u redakciju i nasrnuo na novinara. U stvarnosti, samo je odneo demanti koji su odbili da objave.

Marko: Ovo vidim kao nastavak Lekine najave sa mitinga da će opozicionari početi da deluju kao nindže i komandosi. Svi smo se pitali kako će to u praksi da izgleda. Sada smo videli prvog nindžu na delu. Doduše, nije bio maskiran.

Da li smo mi iz Danasa budale što objavljujemo svaki demanti? Drugi to ne rade, čak i kad izgube na sudu.

Marko: Pa bolje to nego da vam Bastać upadne u redakciju.

Nenad: Vi ste medij i obavezni ste na to po Zakonu o javnom informisanju. Ovi ostali nisu mediji i nemaju takvu obavezu. Oni lepo izračunaju koliko će da zarade od neke laži, da im to pokrije i eventualne sudske troškove.

Veruju li čitaoci tabloidima?

Kesić: Naravno. To su ljudi koji nemaju energije da traže neku drugu istinu. Imaju svoje probleme, mala primanja i ne vide perspektivu. Kad dođu na kiosk, gledaju šta je najjeftinije. A što bi rekla ona baba iz reklame „a tu ima svaaašta“. Oni to lepo nakite, nabubre, zašarene… I čovek priviknut na svakodnevne muke mora da odreaguje na neku naslov, a to je rat, to je krv, to su kurve.

Našim sagovornica pažnju je privukao i tekst u Danasu o tome kako predsednik Aleksandar Vučić često podiže borbenu gotovost vojske. Ni oni nisu znali odgovor na pitanje koliko je puta to učinio za vreme svog predsedničkog mandata.

Kesić: To vam je kao u Karauli. Albanci se stalno nešto grupišu, preti nam neka opasnost… Međutim, niti se Albanci grupišu, niti stalno podizanje borbene gotovosti vojske ima ikakvog smisla.

Miroslav: Logično je da se borbena gotovost vojske podiže s vremena na vreme kako bi se malo razradili tenkovi jer kad dugo stoje parkirani, prvo što strada su akumulatori. A i vojnici da ne zaribaju i puste stomake pa da ih, ne daj bože, pobrkaju sa ovim šonjama što su služili civilnu.

Nenad: Za vojsku je i vanredno stanje to što im je Vulin ministar, tako da im je podizanje borbene gotovosti kao dobar dan. Kad Vulin ode, opustiće se i vojska malo. A umorili su se i čitaoci. Ako danas najavljuješ rat, šta ćeš sutra, šta je dramatičnije od toga? Jedino nuklearni, mada, i to su najavljivali.

Kesić: Oni moraju toliko da najavljuju te ratove jel uvek ima sumnjičavaca poput tebe i nas koji im ne verujemo. Zato i moraju konstantno da ponavljaju najave ratova kako bi nas ubedili. Jer mi nismo normalni ljudi. Ako jednom najaviš rat, to je to, objavile novine. A mi sumnjamo, i kad jednom bude rat, biće kao u priči o dečaku koji je stalno vikao „vuk, vuk“.

Na naslovnicama nekoliko tabloida uključujući i Informer udarna je vest da će Putin pomoći Srbiji i da je zapretio stranim diplomatama da se ne igraju sa nama.

Nenad: Kad tabloidi nemaju o čemu da pišu, izvuku Putina. Bojim se da će mu Rusi zameriti na tome što se više bavi Srbijom nego Rusijom. I to sa razlogom, mislim, čiji je on predsednik? Izgubiće izbore zbog toga. On je ipak veliki svetski lider i trebalo bi da se bavi globalnim temama, a mora na svakodnevnom nivou da se bavi Srbijom.

Miroslav: Veći problem Putinu od toga što se zbog nas sve manje bavi svojom zemljom je to što je ostao bez raketa S-300 jer su sad sve kod nas. A najveći problem imaju redakcije tabloida jer nemaju više gde da drže sve te rakete.

Kesić: Izjava starlete „Spremna sam za saradnju svake vrste“ verovatno je jedina istinita vest u Informeru.

NJuzovci se ne slažu. Veruju u svaki tekst koji tabloidi plasiraju o Putinu, mudro zapažajući: „Da li je Putin ikada poslao demanti kao Bastać? Nije! znači da je istina“.

U prošlonedeljna emisiji „24 minuta“ emitovan je četrnaestominutni prilog o „istorijskoj sednici“ na kojoj je Vučić govorio po nekoliko sati, dva dana uzastopce.

Ko je od vas pomno pratio sednicu?

Kesić: Iseckamo Vučića na delove i svako gleda po jedan deo.

Marko: Odaću ti jednu tajnu. Gledali smo ga samo prvi dan.

Miroslav: Nije lako poslanicima koji moraju da ga slušaju. Mi se bar podelimo.

Kesić: Neki to i vole. I da mu aplaudiraju, takozvani tapšači.

U razgovor se često ubacivala i Žozefina, mešanac jazavičara i nečega, nervozno uzvikujući „AV, AV“, verovatno isprovocirana pojedinim pitanjima. NJuzovce i Kesića ostavili smo da rade, čestitali su nam rođendan, a Žoza nas je veselo ispratila do kapije, mašući repom i poručujući, naravno, „AV, AV“.

Meso nije loše, samo nije dovoljno kvalitetno

Marku Dražiću je pažnju privukla izjava SNS funkcionera preneta u Danasu „Meso nije loše, samo nije dovoljno kvalitetno“, pitajući se kroz smeh šta mi to jedemo.

– Nisi ti ni gladan, Dražiću, čim tražiš neki „kvalitet“, poručio mu Kesić. Tačno, dodaje Miroslav, nekad su se ljudi radovali lešini pored puta, a ti bi „kvalitet“.

Sklanjajte decu sa mostova

– Tabloidi stalno najavljuju neku apokalipsu, a kada se zaista desi, poput ovih poplava u centralnoj Srbiji, jedva da je zabeleže, primetio je Nenad. Miroslav dodaje da su nadležni dali dobar savet da se deca sklanjaju sa mostova. „Deca inače najviše vole da vise na mostovima. Posebno kad su poplave“, zaključuje.