Palestinski predsednik Mahmud Abas nije bio u većoj nevolji za četiri godine mandata nego što je to slučaj danas. Nikada naročito popularan, a često kritikovan zbog neefikasnosti, čini se kao da je trenutno pogrešno shvaćen kada je rečo odnosu prema izraelskom ratu protiv Abasovog rivala Hamasa u Gazi, tvrde analitičari.
Uz nastavak međunarodne podrške, rašireno je shavatanje da će umereni palestinski lider verovatno ostati na svojoj funkciiji, uprkos insistiranju Hamasa da je njegov mandat okončan u petak. Ipak, pad Abasove popularnosti kod kuće ne predskazuje ništa dobro, kako kažu upućeni, za neizbežnu narednu rundu sukoba između islamističkih militanata i umerenih Palestinaca, koji tragaju za mirnim rešenjem spora sa Izraelom. Na početku izraelske ofanzive, Abas, poznat pod nadimkom Abu Mazen, govorio je da su i lideri Hamasa, vladari Gaze, delom krivi jer su provocirali Izrael konstantnim raketnim napadima. Nešto kasnije, pooštrio je ton prema Izraelu, opisujući bombardovanja kao čin „brutalne agresije“.
Mnogi na Zapadnoj obali, čak i oni koji se protive nasilnoj ideologiji Hamasa, posmatraju rat u Gazi kao napad na sve Palestince. Izrael kaže da su njegove mete uporišta Hamasa u Gazi, iako je do sada ubijeno na stotine civila. U domovima na Zapadnoj obali, najgledaniji tv kanali su arapske satelitske stanice koje emituju brutalne snimke stradalih u Gazi.
Ipak, na poslednjem sastanku sa savetnicima i civilnim palestinskim aktivistima Abas je odbacio ideju o preduzimanju dramatičnijih koraka protiv Izraela. Umesto toga, bezbednosne snage Abasa pokušavale su da podstaknu okupljanja na Zapadnoj obali u znak protesta protiv ofanzive u Gazi iz straha da bi se Hamas mogao okrenuti protiv njih.
Kalil Šekaki, uvaženi palestinski analitičar, kaže da nema ažuriranih istraživanja koja upućuju da se Abas slaže sa krizom u Gazi, ali je činjenica da su vidljivi znaci jačanja popularnosti Hamasa na Zapadnoj obali. „Veliki politički gubitnik u ovom ratu je Abas“, kaže Robert Blečer iz istraživačkog centra Međunarodne krizne grupe. „Biračko telo na Zapadnoj obali i u Gazi sve više vidi Abasa kao nesposobnog predstavnika i zaštitnika sopstvenog naroda“, dodaje Blečer.
Izlivi simpatija na stranu Hamasa podudaraju se sa trenutkom kada je lični Abasov legitimitet doveden u pitanje. U januaru 2005. godine Abasu je poveren četvorogodišnji mandat na mestu palestinskog predsednika. U sladu sa tim Hamas tvrdi da je njegov mandat istekao. S druge strane, Abasovi pomoćnici navodeći pojedine zakone tvrde da on ima još jednu godinu mandata i da je spreman da sazove nove izbore što pre. Održavanje takvih izbora opet bi u velikoj meri zavisilo od dogovora o podeli vlasti između Abasa i Hamasa, koji pak od izborne pobede Hamasa 2006. ne uspevaju da postignu bilo kakav kompromis.
Hamas se još nije jasno izjasnio da li će potencirati pitanje isteka mandata Abasa, mada je, kako se čini, u svetlu sukoba to pitanje trenutno sporedna stvar. Hamas se takođe uzdržava od imenovanja privremene zamene za Abasa, iako je ranije pretio da će to da učini.
Sudeći po mnogo čemu Abasovo vreme na funkciji predsednika polako ističe. Analitičari upućuju na to da njegovo obećanje da će umerenim načinom vladavine na Zapadnoj obali uspeti da izrodi mirovni sporazum nije ispunjeno. Štaviše, postao je čest predmet šala. „Dostupan na tržištu, američki proizvod čiji rok ističe – Abu Mazen“, grafit je koji može da se vidi na mnogim zidovima zgrada na Zapadnoj obali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
