INTERVJU Maja Sever: Veštačka inteligencija ne može da zameni novinara na terenu

Samo je pitanje društvene odluke i odluke onih koji odlučuju kome će prepustiti da informiše javnost.

Ljudima koji su se školovali i koji su u obavezi da poštuju profesionalne norme, pravila i novinarsku etiku, ili algoritmima koji pumpaju profite vlasnika ogromnih kompanija.

Kroz istoriju čovečanstva noviteti su uvek izazivali strah, pa se ne bih junačila i tvrdila da se ne bojim veštačke inteligencije. Pratim šta se događa i vidim da mnogo pametniji naučnici upozoravaju da je razvoj veštačke inteligencije velika nepoznanica.

Ali razvoj se ne može zaustaviti, pa je sigurno pametnije pratiti razvoj i koristiti ga kao alat za poboljšanje rada i uslova rada. Nadam se da ćemo upravo na taj način delovati kada je reč o veštačkoj inteligenciji.

Tako Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), vidi nagli, eksponencijalni razvoj veštačke inteligencije i njenu sve širu upotrebu, koji su pobudili globalnu brigu: koliku opasnost donosi veštačka inteligencija?

O tome je raspravljano na nedavno održanom prvom međunarodnom Samitu o bezbednosti veštačke inteligencije, gde je čak 28 zemalja pristalo da radi na obuzdavanju rizika koje ona nosi.

*Koji su rizici od upotrebe veštačke inteligencije, s obzirom da se ona razvija veoma brzo, a nema razrađen i usvojen okvir normi i pravila kojima bi bila uređena i koji bi bili brana zloupotrebi?

– Najveći rizik je zloupotreba i to je naravno ono što možemo očekivati i već i u našem novinarsko-medijskom svetu svedočimo takvim primjerima. Recimo, samo dva dana pre nedavnih izbora u Slovačkoj na Fejsbuku je objavljen audio snimak navodnog razgovora Michala Šimečke, koji vodi liberalnu Progresivnu slovačku stranku, i Monike Tódove iz dnevnih novina Denník N. Činilo se da raspravljaju o tome kako lažirati izbore, delimično kupovinom glasova od marginalizovane romske manjine u zemlji. Šimečka i Denník N odmah su proglasili audio zapis lažnim. Odeljenje za proveru činjenica novinske agencije AFP potvrdio je mogućnost manipulacije pomoću veštačke inteligencije. Međutim, snimak je objavljen tokom predizborne tišine i nisu mogli to demantovati. Na izborima je pobedio protivkandidat. Naravno, ne možemo dokazati da je razlog tome lažni snimak, ali će to uvek ostati otvoreno pitanje.

*Da li se slažete sa zaključcima međunarodnih organizacija da su neophodni mehanizmi za kontrolu veštačke inteligencije?

– Da. Iako sam ceo život novinarka i veoma cenim slobodu, i mi novinari ceo život radimo prema pravilima. Znamo šta je pravo novinarstvo i prema kojim pravilima novinari mogu i moraju da rade, isto tako za upotrebu veštačke inteligencije u novinarstvu treba imati pravila. Evropska federacija novinara jedna je od potpisnica Pariške povelje o veštačkoj inteligenciji i novinarstvu. Prva takve vrste, ova povelja definiše etiku i načela koja će novinari, redakcije i medijske kuće širom sveta moći da usvoje i primene u svom radu s VI. Povelju je pripremila komisija koju je okupio RSF, a kojom je predsedavala Maria Ressa, novinarka dobitnica Nobelove nagrade za mir.

*Pojedina stanovišta su da se na taj način, veštačka inteligencija može od „najgore stvari koja se desila čovečanstvu“ pretvoriti u „najbolju“, samo ako se strogo ograniče njeni okviri i upotreba. Da li se slažete?

– Da, smatram da VI treba da gledamo i koristimo kao alat koji služi čovečanstvu. Veštačka inteligencija nam otvara nove perspektive, naravno i opasnosti, ali VI moramo regulisati kako bismo pronašli konstruktivan pristup i iskoristili je za napredak demokratije i novinarstva.

*Kako veštačka inteligencija može da se upotrebljava u novinarstvu i koji su dometi, bilo pozitivni ili negativni, te upotrebe?

– Već je upotrebljavamo. Pa ispravljanje teksta i prevodi takođe su deo priče, mislim da će VI teško zameniti kvalitetnog novinara na terenu, ali mu može pomoći u prikupljanju podataka, pripremi i svakodnevnom novinarskom radu. Negativnim efektima takođe već svedočimo. Nemački tabloid Bild, najprodavanije novine u Europi, najavio je program smanjenja troškova u vrednosti 100 miliona evra koji će dovesti do otpuštanja oko 200 radnika, te je upozorio osoblje da očekuje dalje uredničke rezove zbog „mogućnosti veštačke inteligencije“. Izdavač Bilda, Axel Springer, pre nekoliko meseci najavio je u poruci zaposlenima da će morati da se raziđu s kolegama koji imaju zadatke koje obavljaju u digitalnom svetu.

*Kako sa „problemom“ veštačke inteligencije u novinarstvu stoji naš region?

– Kao i mnoge druge zemlje, Hrvatska se suočava s izazovima i prilikama koje donosi VI u novinarstvu i medijskoj industriji. Neki od ključnih načina na koje Hrvatska može da se nosi s ovim „problemom“ u novinarstvu uključuju najpre edukaciju i osposobljavanje. Dakle, potrebno je ulagati u edukaciju novinara, urednika i medijskih profesionalaca o upotrebi i implikacijama VI u novinarstvu. To uključuje razumevanje alata za automatizaciju sadržaja, analizu podataka i primenu AI tehnologija u procesu novinarstva…
Ovaj je odgovor napisao ChatGPT!! Dakle, i veštačka inteligencija zna da je opet ljudski faktor taj koji je ključan u hvatanju trke s razvojem VI.

* Do kakvih posledica može da dovede zloupotreba VI u novinarstvu?

– O gubitku radnih mesta sam već govorila, o proizvodnji lažnog sadržaja takođe, to su sigurno najveći izazovi, i upravo zato nam treba regulativa ali i zajednički stav, društvena odgovornost i solidarnost.

*Šta je definisano Pariskom poveljom o VI?

– Pariska povelja o veštačkoj inteligenciji i novinarstvu definiše načela za očuvanje integriteta informacija i očuvanje društvene uloge novinarstva. Najpre, etika mora upravljati tehnološkim izborima unutar medija. Zatim, ljudsko delovanje mora ostati centralno mesto u uredničkim odlukama. Mediji moraju pomoći društvu da s pouzdanjem razlikuje autentični i sintetički sadržaj. Dalje, mediji moraju učestvovati u globalnom upravljanju veštačkom inteligencijom i braniti održivost novinarstva kada pregovaraju s tehnološkim kompanijama. I konačno, vlasnici sistema veštačke inteligencije moraju navesti izvore, poštovati prava intelektualnog vlasništva i osigurati pravednu naknadu nositeljima prava, uključujući novinare, što je bio poseban zahtev EFJ-a.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Borba protiv lažnih vesti“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.