foto FoNet Ana PaunkovićAnđela Petrović, v. d. direktorka Osnovne ogledne škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, podnela je ostavku na tu funkciju, rekavši da iako se protekla tri meseca trudila da rešio sva važna pitanja vezana za školu, za dalje više nema snage. Pojedini roditelji iz „Ribnikara“ ukazuju da je tih problema zaista mnogo, a pogled upiru u državu.
Ana Dimitrijević, jedna od majki iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, rekla je da je sa dosadašnjom v.d. direktorkom imala sastanak na kome su razgovarale o gorućim pitanjima, te da veruje da je ona imala izuzetno dobru nameru i da je pokušala da neke stvari dovede u red.
„Stanje u Ribnikaru je alamrnatno. Tamo je požar koji mora da se hitno ugasi. Deca se školuju u neuslovnom prostoru. Od početka smo znali da ne mogu sva deca da stanu u 50 odsto fizičkog kapaciteta te škole i mi smo kao roditelji predlagali razna laternative, ali niko nije hteo da nas čuje“, kazala je ona, prenosi portal N1.
Deca nastavu pohađaju sabijena, nemaju funkcionalne klime, prozore koji mogu da se otvore, opisala je ona.
„Pored svega što su proživeli i proživljavjau i dalje – to što su izgubili drugare, potom terani da se vrate na stratište samo nedelju dana nakon masakra – oni sada treba da brinu ko će biti novi direktor i kako će to na njih uticati. Njima je sada potreban mir, jer stanje je vanredno i za decu, i za nastavnike i zaista je bilo naivno očekivati da će bilo ko je 3. maja bio tu moći da se 1. septembra vrati kao da se ništa nije desilo“, naglasila je ona.
Kako je rekla, pitanja je mnogo, a iako ih postavljaju različitim institucijama, odgovora nema.
„Kako je moguće da se deca ispisuju iz škole? Ministarstvo nam kaže da je ‘samo’ 60 dece ispisano, ali da li je to malo, to su dva cela odeljenja? Šta dalje sa tom decom, o njima niko ne brine? Niko ne brine o deci koja su ostala u školi, niko ne brine o deci koja su streljana 3. maja… Ovo je ceo kolaps društva na jednom mestu i zaista mislim da je potrebno da neko konačno preuzme odgovornost i reši goruća pitanja“, ukazala je ova majka.
Ona je dodala da bi volela da zna zašto roditelje niko ne čuje.
„Zaista smo predlagali razna rešenja, sastajali se sa ljudima iz različitih institucija, ali nalazimo se tu gde smo. Samo bih apelovala da se misli o deci, a onda i nastavnicima pre nego bilo čemu drugom. Masakr koji se desio 3. i 4. maja najveća je mirnodopska tragedija koja je zadesila ovu državu i zato je država ta koja mora da reši ove probleme – i memoralizaciju, i školu, i stabilnost koja je preko potrebna deci“, zaključila je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
