Majka i sestra nastradalog radnika svedočile o nepoštovanju mera zaštite na radu u lučanskoj fabrici

Proces je nastavljen protiv dvojice fabričkih rukovodilaca Vladimira Lončarevića i Toma Stojića, a danas su svedočile Nela Milivojević, majka, i Mirjana Milivojević Tadić, sestra poginulog radnika Milomira Milivojevića (25), kao i radnica te fabrike Marija Kovačević.

Osim Milomira Milivojevića, 14.jula 2017. godine, najverovatnije u eksploziji baruta, iako okrivljeni tvrde da se dogodio požar, a ne eksplozija, poginuo je i Milojko Ignjatović (55).

Nela Milivojević je rekla da je objekat, ispred koga je nastradao njen sin, pušten u rad mesec dana pre te tragedije i da je saznala da je u priručnom magacinu bilo mnogo više baruta, nego što je to bilo dozvoljeno.

„Moj sin i ostali radnici nisu imali odgovarajuću zaštitnu opremu, a posle tragedije nabavljena su druga zaštitna odela, druga vrsta burića za prenos baruta i počelo je da se poštuje ograničenje o količini baruta u tom magacinu“, rekla je Nela Milivojević i navela da je od lekara u VMA saznala da je njen sin zadobio „blast povrede“, odnosno povrede unutrašnjih organa.

Takođe, svedočila je da je on često radio vikendima, pa i kada je bio bolestan, jer se plašio otkaza, pošto su njemu i ostalim radnicima govorili da „bez obzira na to što imaju ugovore na neodređeno vreme, mogu da ostanu bez posla“, te da je savetovala sina da napusti tako opasno radno mesto.

Mirjana Milivojević Tadić, sestra nastradalog Milomira, rekla je da je iz spisa saznala da objekat ispred koga se desila tragedija nije imao građevinsku i upotrebnu dozvolu, kao ni lokacijske uslove. U tom „nelegalnim objektu“, dodala je, „nije smelo da bude ni grama baruta, a po izjavama svedoka i pokojnog direktora Milovanovića bilo je više od 300 buradi, što znači da je u tom magacinu bilo više od dve i po tone baruta, koji je eksplodirao“.

Od pokojnog direktora Milovanovića, kazala je, da je, tri meseca posle nesreće, saznala da radnici nisu imali odgovorajuću zaštitnu opremu, već da su radili u običnim pamučnim majicama, a ne u azbestnim protivpožarnim odelima, za koje je rekla da su nabavljena tek posle te nesreće.

Takođe, od pokojnog Milovanovića, ali i radnika, rekla je da je saznala da i burići za trasport baruta nisu bili odgovarajući, jer su bili od kartona, a da su posle te tragedije zamenjeni prohromskim posudama sa poklopcima.

„Saznala sam od radnika i to da, u trenutku eksplozije, nije radio hidrant i da nije bilo vode u njemu“, rekla je Mirjana Milivojević Tadić.

Odbrana okrivljenih joj je zamerila što govori o eksploziji, jer je tužilac u optužnom aktu, isticali su, naveo da je u pitanju bio požar, kao i to da ona ne može da ima saznanja o tome da je u magacinu bilo više od 2.500 tona baruta, a njeno svedočenje ocenila kao tendenciozno i sa puno površnih zaključaka.

Marija Kovačević, radnica u fabrici od 2016. godine, objasnila je da je na dan nesreće radila u drugoj smeni, kao kontrolorka platna u objektu E03.

Rekla je da je bila udaljena tri ili četiri metra, ali sa druge strane od mesta na kome se dogodio požar. Čula je, kaže, „jak i tup udarac, kakav se čuje pri spuštanju burića sa trasportnih kolica na beton“, ali da ne zna da li je u njima bilo baruta, nakon čega su se, tvdrila je, uključili svi alarmi.

„Pobegla sam kada sam shvatila da se u magacinu desio požar“, rekla je Kovačević i navela da se posle toga brzo vratila, ali da nije videla da li se aktivirao protivpožarni sistem.

Tvrdila je i to da se jednom mesečno proverava ispravnost protivpožarnog sistema i alarm, a potom potvrdila da su, nakon te nesreće, radnici dobili nova odela otporna na vatru, ali da na njihovoj deklaraciji piše da su, takođe, od  pamuka.

Navela je da je u priručnom magacinu, ispred koga se desila nesreća, pisalo da je dozvoljena količina 450 kilograma baruta, ali da ne zna kada je počeo da se koristi taj magacin. Posle te nesreće, kazala je, na zboru radnika je zaključeno da se „ne zna uzrok nesreće“ i da je rečeno da će se poslovodstvo truditi da to sazna.

Na njeno svedočenje usledio je niz pitanja advokata i članova porodice Milivojević, koji su ukazivali na kotradiktornosti u njenom iskazu.

Nastavak ročišta, iako je sudija ranije najavio da će se zakazivati na petanestak dana, zakazano je za 2.jun zbog čega je porodica Milivojević negodovala i podsetila sudiju na njegovo obećanje da će ubrzati taj porces.

 Ogorčeni otac

„Skoro će pet godina od tog 14.jula, kada je nastradao moj sin, ali suđenje još nije završeno. Danas sam 130. put ovde i da li to igde postoji? Ima li još neki otac u okruženju koji ne može da dokaže ono o čemu dokazi postoje u dokumentima i što dokazuje osam svedoka“, rekao je posle suđenja Milovan Milivojević, otac natradalog Milomira, koji je ogorčen dinamikom tog sudskog procesa.

Još vesti iz ovog grada

Divlja deponija u krugu komunalnog preduzeća u Čačku, pristiže i smeće iz Užica

Udruženje „Da (ne) dišemo duboko“: Deponija Duboko radi uprkos zabrani inspektora

Udruženje „Da (NE) dišemo Duboko“: Ministarstvo dostavilo rešenje o zatvaranju deponije Duboko

Dačić: Unapređen sistem reagovanja u vanrednim situacijama kroz digitalni registar rizika