Majkl Kari: Propovednik

Među njima nikako nije propoved jednog američkog biskupa, koji je u trenutku kada su princ Hari i glumica Megan Markl (sada vojvode i vojvotkinje od Saseksa) stali na ludi kamen dao jednu potpuno drugačiju dimenziju ovakvoj ceremoniji.

Nakon njegovog četrnaestominutnog obraćanja više nije bilo važno ni kako je Hari gledao u Megan, niti ko je dizajnirao njenu venčanicu, ili ko je pevao na prijemu, a ko su bile zvanice. U fokusu najvećeg broja komentara na društvenim mrežama i izveštaja tradicionalnih medija bio je on – Majkl Kari, glavni sveštenik episkopalske crkve i neočekivana zvezda subotnjeg događaja u Vindzoru.

Prvi crnac na čelu episkopalske crkve u SAD govorio je pred 600 gostiju u Kapeli svetog Đorđa na lični zahtev prinčevskog para. „Dvoje mladih ljudi se zaljubilo i zato smo se svi ovde okupili“, počeo je svoje obraćanje u stilu američkih propovednika. Strastveno, entuzijastično, vatreno Kari je govorio o snazi ljubavi, siromaštvu, ropstvu na američkom jugu, citirajući borca za građanska prava Martina Lutera Kinga. Više puta je ponovio da „ljubav ima moć da promeni svet“ i da je ona „jedini put“. NJegov blagoslov braku Harija i Megan nije se odnosio samo na mladi par već i na sve ljude, koji bi trebalo jedni druge da tretiraju kao da su porodica.

I dok su mnogi bili oduševljeni ovom neobičnom svežinom na tradicionalnoj ceremoniji, za neke je Karijev govor ipak bio preteran. S te strane je bilo zanimljivo posmatrati i poglede zvanica, pa i same kraljevske porodice, tokom biskupovog obraćanja.

Ipak, treba istaći da je celokupan događaj bio daleko od ustaljenog tradicionalnog kraljevskog venčanja, i da je sa Karijevim govorom (ali i sa nastupom gospel hora ili prvog crnačkog čeliste koji je nagrađen Bi-bi-Sijevom muzičkom nagradom) bilo vrlo jasno da Britanija dobija za princezu afroameričku feministkinju.

Majkl Brus Kari postao je sveštenik 1978. U svojoj domovini poznati je zagovornik građanskih prava, borac protiv mizoginije i aktivista za prava gej populacije. Zalaže se za istopolne brakove, koje njegova crkva i prihvata. O robovskoj istoriji svoje porodice napisao je knjigu „Pesme koje je pevala moja baka“. Rođen je 1953. u Čikagu. Oženjen je i ima dve ćerke.