Majorka Katarina Petrović: Spremna da dokažem da nisam pogrešila kada sam javni interes stavila iznad sopstvenog

Ali, koliko god da se sada osećam iznevereno od strane svojih kolega i svoje struke, znam da u policiji radi mnogo poštenog i časnog sveta, kaže za Danas majorka policije Katarina Petrović.

Majorka Petrović je široj javnosti postala poznata prošle godine, kada je javno potvrdila da je saobraćajnu nesreću u kojoj su povređene dve žene izazvao kum predsednika Srbije Nikola Petrović, u svom „meklarenu“, i to pod dejstvom alkohola i narkotika.

Petrović je tada suspendovana, uhapšena, a sudilo joj se za „odavanje poverljivih informacija“. Njeno „ispaštanje za greh koji nije počinila“, kako kaže, traje još uvek, već 15 meseci pod suspenzijom čeka završetak disciplinskog postupka i drugostepenu sudsku odluku.

U međuvremenu, afera „Meklaren“ je iscurila u javnost bez ikakvih posledica, a Nikola Petrović je prekršajno kažnjen sa 10.000 dinara i dva kaznena poena, dok će postupak biti ponovljen nakon drugostepene žalbe.

Iako su takvi primeri „gledanja kroz prste“ režimu bliskih ljudi, nešto što kalja ugled cele institucije, Katarina smatra da se stanje u policiji ne može sagledati tako crno-belo.

– Nije jednostavno samo staviti na vagu i reći više je ovakvih ili onakvih policajaca. Sistem policije je veliki i brojan, i mnogo je ljudi koji posao rade profesionalno. Ali, na nivou gde se donose najpipavije odluke, u instancama koje odlučuju, ima onih koji se “bude po potrebi“. Ono što se vidi u redovnom radu je da se većina ponaša u skladu sa zakonom i čini da policija sprovodi ono što i jeste njen posao, čuvanje bezbednosti u svakom smislu. Tu su ljudi koji danonoćno rade taj posao i nijedne sekunde to ne bih osporila. To je rad koji se i ne vidi na dnevnom nivou, dok se ne dogodi neki incident koji privuče pažnju javnosti, jasna je Katarina Petrović.

Ona dodaje da policijski posao i postupci zavise i od integriteta samog čoveka, „koliko je spreman da ostane veran sebi, svojim principima i vrednostima, razumu i kućnom vaspitanju“.

– A uvek će biti i onih „pragmatičnih“ koji će da prihvate, zarad nekih sitnih interesa, da urade ili ne urade nešto što od njih traži neko „bitan“. Glavni problem je kada se politika, u širem smislu, umeša u odlučivanje. Kada je u pitanju imovima ili pominjanje nekih ljudi koji su bliski sa vlašću, vrhom države ili bolje reći stranke. Jer mi u ovom modernom feudalizmu imamo kralja i podanike i sve što je u vezi sa kraljem mora tri puta da se pregleda od strane ljudi koji odlučuju, pre nego što se nešto odluči. To je ono što vidim, kao običan građanin, ali i policajac, navodi Petrović.

Kako kaže, iako je u slučaju „meklaren“ reagovala instiktivno, bez nekog prethodnog promišljanja, i bez obzira što je to isključivo samo koštalo, i materijalno i emotivno, reagovala bi isto, čak i oštrije i odlučnije.

– Iako nisam očekivala ni hapšenje ni kazne, to nije nešto sa čime za sada ne mogu da se nosim. Ne kajem se što sam tako reagovala, to je bio neki način da sebi olakšam u emotivnom smislu, a sa druge strane nisam očekivala da će to izazvati bilo kakvu pažnju, a kamoli hapšenje. Ali, izazvalo je i pozitivnu pažnju, mnogo lepih stvari i nekoliko nagrada koje su mi dodeljene, napominje ona.

Na pitanje da li se, nakon svega, oseća nesigurno i nezaštićeno, Petrović kaže da se oseća „kao i svaki drugi građanin ove države, koji nema neku dodatnu zaštitu, neka „leđa“ iz sistema, odnosno vlasti“.

– Mislim da smo svi isto zaštićeni ili nezaštićeni bez obzira na status. Sada razmišljam o silnim kategorijama ljudi koji traže status službenog lica, to je suludo jer to neće promeniti ništa, neće ih zaštititi. Mi kao država ne radimo na uzroku problema nego pokušavamo da se branimo nekim statusima, zaključuje.

Ona napominje da bi “slagala kada bi rekla” da se sve što se desilo od prošle godine ne odražava na njen privatni život i shvatanje svog posla.

– Sa jedne strane, osećam se beskorisno, jer mi je ograničeno pravo na rad dok se ne odluči u mom slučaju. A navikla sam da radim, za to sam se školovala i moja diploma je usko vezana za MUP, što ne znači da ne bih mogla da se prekvalifikujem nekada. Ali, i dalje je rad u policiji sfera koja me interesuje i u kojoj mislim da bih mogla da još doprinesem, kao što sam davala sve od sebe u protekle 22 godine, bez mrlje u karijeri i greške”, priča Petrović.

U iščekivanju rešavanja svog statusa, ona je, kako kaže, spremna na sudsku odluku ma kakva ona bila.

– Ranije sam mislila da nema povoda ni da me hapse, ali ovo je Srbija, baš se desilo ono što nisam mislila da će se desiti. Tako da se sada nadam svemu i očekujem sve, ali sam i spremna na borbu da dokažem da nisam krivo odlučila kada sam javni interes stavila iznad sopstvenog statusa i života uopšte, uverena je Katarina Petrović.

“Živimo u modernom feudalizmu”

Katarini Petrović ove nedelje je uručena nagrada „Osvajenje slobode“ Fonda Maja Maršićević Tasić, koja se svake godine dodeljuje ženi za doprinos promociji ljudskih prava, demokratije, pravne države i tolerancije.

U svom kratkom obraćanju, ona je citirala Martina Lutera Kinga: „Možda nećemo previše žaliti zbog zlih dela koje su činili zli ljudi, već zbog zastrašujućeg ćutanja dobrih ljudi“.

Katarina Petrović je za Danas kazala da je osim loših stvari, u ovih 15 meseci doživela i mnogo lepih, “upoznala mnogo ljudi vrednih vremena provedenog sa njima”.

– Nagrada mi je prevashodno značila zbog prethodnih dobitnica, to mi govori o njenoj važnosti i vrednosti. Pročitala sam o pokojnoj Maji i prisetila se tih davnih godina kada sam tek dobila pravo glasa, otkada i traje moja vera da ćemo živeti u demokratskom društvu. A ustvari smo došli do jednog modernog feudalizma. Pa je u ovim vremenima više nego čast dobiti ovakvu nagradu – rekla je Petrović.

Nagrada „Osvajanje slobode“ dodeljuje se od 2001. godine, a među poslednjim dobitnicama su tužiteljka Bojana Savović, koordinatorka nevladine organizacije Žene u crnom Staša Zajović i glumica Milena Radulović.