Mikelanđelo Merizi da Karavađo (1571-1610), jedan od najuticajnijih autora u istoriji slikarstva, prvi veliki barokni slikar, a drugi veliki Mikelanđelo istorije umetnosti, motivisao je strip autora Mila Manaru da se uhvati u “koštac” sa zrelim dobom tog umetnika i proba da “oživi” njegov lik sadašnjim ljubiteljima slikarstva i stripa.
Pod naslovom “Paleta i mač” (“Caravaggio Volume 1: La tavalozza e la spada”) u proleće 2015. pojavio se prvi album posvećen ovom majstoru, kasnije iste godine preveden na francuski (“Editions Glenat” – “Le Caravage Tome 1: La palette et l’épée”) i, dve godine, kasnije na engleski (“Dark Horse” – “Caravaggio Volume 1: The Palette and the Sword”), da bi konačno, ove godine, u oktobru “progovorio” i srpski, u zajedničkom izdanju kuća “System Comics” i “Makondo”, u prevodu Kristijana Relića.
„Delom usled veza sa umetničkim severom Evrope, a delom zahvaljujući tradiciji pozne gotike i rane renesanse u Lombardiji, Karavađo je naučio da posmatra svet oko sebe. Tako je kao već formiran umetnik sa 20-ak godina stigao u Večni grad, navodi u pogovoru za ovaj strip album Miloš Kosovac, dodajući da tu i počinje Manarina priča. „Priča o čoveku, umetniku, gradu i vremenu koji su isprepletali svoje niti i “dok je sveta i veka”, ostali neraskidivo povezani kroz vreme“.
„Priču o Karavađu Milo Manara pripoveda s velikim poštovanjem prema svedočenjima istorijskih izvora i osnovnim činjenicama te povesti“, navodi u predgovoru za originalno izdanje istoričar umetnosti Klaudio Strinati, dodajući kako ona zapravo i nije romansirana. „Ipak – nastavlja Strinati – Manara je u nju utisnuo žig svoje kreativnosti, veoma jasnuo i veoma lično, tako da je njegov Karavađo, iako savršeno reflektuje onog istorijskog, upravo njegov, jedan od najlepših likova koje je stvorila njegova mašta, a sasvim odgovara i treba naglasiti, stvarnom liku koji u ovoj nacrtanoj pripovesti dobija i dublji značaj koji daleko nadilazi istorijsku verodostojnost i zalazi u meandre istine, koja je na mnogo načina upravo ona Karavađova, a koju nama savremeni autor, kakav je Manara, oživljava prema sopstvenim kriterijumima u kojim možemo videti divljenje i poštovanje prema kolegi, bez sumnje, vremenskim dalekom, ali veoma bliskom po senzibilitetu i kreativnim namerama“.
Ovome treba dodati da su album obojili Simona i Milo Manara, pažljivo čuvajući “Karavađovu liniju”, a kritika je ovaj Manarin rad (scenario, crtež i kolor) primila s poštovanjem, dodajući mu epitet majstorskog dela.
Italijanski strip autor Milo Manara (1945), svoj strip debi načinio je 1969, nakon studija arhitekture i slikarstva. Krajem sedamdesetih počeo je da sarađuje sa francusko-belgijskim izdavačima, gde će kreirati svoje najpoznatije radove – Avanture Đuzepea Bergmana, Butterscotch, Click i Indijansko leto (zajedno sa Hugom Pratom). U Srbiji je povremeno objavljivan, a trenutno mogu da se pronađu njegovi albumi “Odiseja spoznaje” (sa Alfredom Kastelijem) u izdanju “Darkwooda” (integralno izdanje dva klasična albuma “Priče Snežni čovek” i “Čovek od papira”), “X-žene” (sa Krisom Krelmontom) sa potpisom kuće “Moro”, “Put u tulum” (sa Federikom Felinijem) i “Indijansko leto” (sa Hugom Pratom), oba u izdanju “Belog Puta”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.