Makedonci ne slušaju Brisel

Ovim zaključkom se završava komentar skopskog Utrinskog vesnika potpisan sa S. J. a koji se odnosi na jučerašnje događaje u Makedoniji započete deponovanjem ostavke premijera Nikole Gruevskog. Sudeći po inicijalima, komentar je napisala poznata makedonska novinarka Slobodanka Jovanovska, koja je bila i dopisnica tog lista iz Brisela.

Ovaj je komentar direktnija i ogoljenija poruka građanima Makedonije od bilo koje dosadašnje poruke opozicije. Može se pretpostaviti da će ovakvih direktnih komentara u narednim danima biti sve više, jer aktuelneankete govore da se građani Makedonije spremaju da učine baš ono što međunarodna zajednica ne želi: da glas daju stranci koja je i sada na vlasti, VMRO-DPMNE.

Višemesečno emitovanje tajno snimljenih telefonskih razgovora državnih funkcionera iz VMRO-DPMNE koji je trebalo biračima da razotkriju koruptivnu i čak kriminalnu suštinu režima Gruevskog nije postiglo željeni efekat, jer svako ko je pažljivo preslušao te razgovore, mogao je da zna da iz njih narod nije saznao ništa što već sam ne misli o (gotovo svakoj) vlasti: da koristi državne resurse kako bi doterivala izborne rezultate, da samoj sebi obezbeđuje privilegije, da zapošljava pre svega srodnike i prijatelje, da sa političkim partnerima trguje u svim napred navedenim nepodopštinama. Prelomnog senzacionalnog otkrića koje bi baš zgranulo Makedonce u tim snimcima nije bilo, a da li je bilo kršenja krivičnog zakona očekuje se da utvrdi novoizabrana javna tužiteljka Katica Janeva, zadužena isključivo za dela otkrivena prisluškivanjem, a čija je funkcija potpuno izmeštena iz makedonskog tužilačkog sistema, što je verovatno presedan u Evropi. Da li će se prvi rezultati njenog rada javnosti prikazati pre vanrednih parlamentarnih izbora, zasad planiranih za 24. april, zasad se i ne sluti.

Inače, u jeku afere s prisluškivanjem, opozicioni komentatori u Makedoniji nisu imali mnogo protiv ostanka VMRO-DPMNE na vlasti, ako narod tako odluči, ali bez Gruevskog, a brojni prisluškivani materijali, u kojima su najbliži saradnici ogovarali Gruevskog, bili su namereni da izazovu raskol i promene u toj stranci. Naročito se računalo na ministra finansija i kuma Gruevskog Zorana Stavrevskog. Gruevski je smenio neke svoje ministre, ali do raskola očekivano visokog nivoa u stranci nije došlo. Kako se vidi iz komentara Utrinskog vesnika, sada se nepoželjnom smatra politika VMRO-DPMNE kao celine.

Makedonski premijer Nikola Gruevski, koji je po sopstvenom tumačenju deponovao ostavku i oročio je na 100 dana do izbora, juče je, između dva sastanka sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom, nastavio da otvara fabrike po Makedoniji. To je neke komentatore uverilo da se Gruevski i dalje smatra premijerom, sve dok mu ne budu pružene garancije da će izbori biti održani tačno za 100 dana. On je svakako političar takvog kova koji svoju kožu neće dati lako, samo je pitanje da li je spreman i kadar da proceni ako dođe trenutak kad će spasavanje njegove kože biti preskupo za Makedoniju.

Gruevski je inače makedonski premijer od sredine 2006. godine. Njegova vlast može se ocenjivati kroz tri ključne teme: ime Makedonije, odnos sa albanskom zajednicom u toj zemlji i projekat Skoplje 2014.

Gruevski nije rešio spor sa Grčkom oko imena, koji je nasledio od svojih prethodnika. Njegove pristalice smatraju da je u tom sporu branio suverenitet i dostojanstvo Makedonije, njegovi protivnici da je na tom sporu oštrio svoju patriotsku populističku politiku. Mada je Makedonija kandidat za članstvo od decembra 2005. godine, Gruevski nije uspeo da dobije datum za otvaranje poglavlja. Nije ostvario ni napredak u nameri Makedonije da postane članica NATO. Ali neozbiljno bi bilo zaključiti da krivica za to leži na njemu, a razlozi samo u sporu sa Grčkom oko imena. Za sve vreme njegovog mandata Makedonija je od izvestioca dobijala povoljne ocene i preporuke za otvaranje pregovora sa EU.

Sa najjačim predstavnicima albanske zajednice Gruevski je postigao i održao džentlmenski sporazum. Koalicioni partner Ali Ahmeti iz Demokratske unije za integraciju ostao mu je veran do kraja, a na opozicionu stranu ni na vrhuncu aktuelne političke krize nije prešao ni lider opozicione stranke etničkih Albanaca Menduh Tači iz Demokratske partije Albanaca, druge po snazi u albanskom biračkom telu. Mada su gotovi na svaki kompromis oko imena i veoma zainteresovani za članstvo Makedonije u NATO, albanski partneri nisu vršili dovoljno jak pritisak na Gruevskog da u pregovorima s Grčkom popusti. U Skoplju su velike nade polagane u novog grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, ali sem dobrih vibracija iz Atine nije stigao predlog koji bi zainteresovao Gruevskog. On je Grke s vremena na vreme iritirao realizacijom svog projekta Skoplje na vodi, koji je uspeo da završi. Taj je projekat zasnovan na koketiranju Gruevskog sa antičkim nasleđem Makedonije na koje pravo polaže i Grčka. Sem Grka, još je više iritirao deo skopskih intelektualaca nasilnim pretvaranjem skopske gradske arhitekture u baroknu. Ali da nije miliona skulptura kojima je grad prenatrpan, moralo bi da mu se prizna bar jedno: doterao je Skoplje, doduše po svom ukusu. Ili ukusu nekoga kome veruje.

Sem što je ljutio Beograd, priznajući Kosovo i objašnjavajući to interesom albanskog dela stanovništva Makedonije i iritirao Srpsku pravoslavnu crkvu hapšenjem vladike ohridskog Jovana Vraniškovskog, Makedonija je za vreme Gruevskog imala dobre odnose sa Srbijom.