Makedonci veruju Erdoganu i Tadiću

Njih 70,2 odsto Erdogana ocenjuje pozitivno, proizilazi iz istraživanja koje je naručio skopski Dnevnik u čijem se impresumu kao osnivač još vodi nemačka medijska grupacija WAZ . Među regionalnim političarima na drugom mestu je predsednik Srbije Boris Tadić sa 61,5 odsto pozitivnih glasova, a daleko iza njega su albanski premijer Sali Beriša (33 odsto), kosovski premijer Hašim Tači (26,3 odsto), bugarski premijer Bojko Borisov (20,7 odsto).

I pored dobrog rezultata Tadića, srpske službe bezbednosti pojavile su se na medijskim listama osumnjičenih za organizaciju prošlonedeljnih međuetničkih incidenata na ulicama u autobusima i kafićima Skoplja, Tetova, Gostivara .“Ako neka strana služba momentalno deluje u zemlji, to je srpska, decidni su poznavaoci prilika“. Fakat je da nam svi susedi ne misle dobro. Ovo važi i za Srbiju , za Bugarsku, za Grčku, ali i za Albaniju i Kosovo“, piše skopski Fokus, jedini preostali informativno-politički nedeljnik koji još izlazi u Makedoniji.

U pomenutom istraživanju u dobronamernost politike Srbije veruje 75 odsto etničkih Makedonaca i 32 odsto etničkih Albanaca, u dobronamernost politike Albanije prema Makedoniji veruje 80 odsto etničkih Albanaca i 16 odsto Makedonaca, a u dobronamernost politike Kosova 59 odsto etničkih Albanaca i 10 odsto etničkih Makedonaca. U dobronamernost grčke politike ne veruju ni jedni ni drugi – naime 12 odsto Albanaca i četiri odsto Makedonaca.

Građani Makedonije inače ne paniče zbog međuetničkih tuča, to što je centar Skoplja gotovo pust nedeljom uveče tumače pre besparicom nego nedovoljnom bezbednošću. Međuetničke incidente, naizgled nejasne motivacije i organizacije, gotovo listom tumače kao ujdurmu stranaka. Mediji sa sa tom ocenom, uglavnom, slažu, ali ne mogu da se odluče da li više razloga za izazivanje nestabilnosti imaju vladajuće ili opozicione stranke. Iznosi se dovoljno argumenata za obe opcije, i svi izgledaju podjednako malo uverljivi. Smatra se da bi vladajućoj koaliciji, na primer, odgovaralo da pred majski samit NATO, alijansi poruči: primite nas, vidite da ne možemo stabilnost da održimo sami.

Ipak, jedino oko čega su mediji sasvim saglasni je da je makedonska etnička struktura osetljiva, a međuetnička situacija nestabilna, da plodno tle za incidente postoji bili oni spontani ili organizovani. Tako da čak i ljubav makedonskog premijera Nikole Gruevskog prema baroknom stilu, u skladu sa kojim je njegova vlada, a u sklopu projekta „Skoplje 2014“, odlučila da rekonstruiše skopski centar, može biti povod za međuetničke napetosti. Nisu zadovoljni ni Makedonci. „To je otvoreno propagandistički, naglašeno emotivan i patetičan stil“, kaže Donka Bardžijeva, predsednica Centra za kulturno nasledstvo. „Projekat Skoplje 2014 je antialbanski projekat“, kaže Orhan Ibraimi poslanik opozicione albanske DPA, čiji lider Menduh Tači je Makedoniju za vikend proglasio „veštačkom zemljom i neuspelim eksperimentom“.

Premijer Gruevski je na primedbe o baroknom stilu naveo vekove i da je taj stil kreirao gradove najvećih zapadnih država i, najzad, postavio pitanje koje je, iako vremenski izmešteno, baš na mestu: jesu li i oni bili antialbanski?

Merkelova omiljeni svetski lider

Od svetskih lidera, građani Makedonije najbolje misle o nemačkoj kancelarki Angeli Merkel (63,7 odsto), koja je iza sebe ostavila američkog predsednika Baraka Obamu, ruskog predsednika Vladimira Putina, britanskog premijera Dejvida Kamerona, a najgore je sa samo 22,5 odsto pozitivnih glasova prošao francuski predsednik Nikola Sarkozi. Građani Makedonije albanske i makedonske nacionalnosti u najvećem su mogućem stepenu saglasni oko dobronamernosti politike Nemačke prema svojoj državi – toj politici veruje 65 odsto etničkih Makedonaca i 66 odsto etničkih Albanaca.