Makedonski primer

Čestitam i verujem da Makedonija takav srećan razvoj događaja ima zahvaliti lideru makedonskih Albanaca Ali Ahmetiju, koji je očito ocenio da se u Makedoniji, sadašnjeg kroja, albanski interes još oseća dovoljno komotno.

Valjda konačnim, zakazivanjem vanrednih parlamentarnih izbora u toj zemlji za 11. decembar ove godine odsviran je kraj utakmici u kojoj je značaj medija podignut na takav nivo da su mediji imali više nego dobrog razloga da se zagrcnu od smeha ili suza, po izboru. Kakav početak i sredina, takav i kraj histerije. Sukob oko navodno totalne kontrole politike nad medijima razrešen je tako što je za (tehničkog) glavnog urednika makedonskog javnog servisa postavljena, prema zvaničnoj biografiji, iskusna novinarka koja je sredinom 2000-ih godina četiri godine bila šef kabineta tadašnjoj ministarki inostranih poslova, a glavni urednik televizije koja program emituje i na albanskom i makedonskom jeziku i u čiju su se profesionalnost i nepristrasnost kleli svi makedonski opozicionari, napuštanjem novinarstva se odupro pritisku šefa izborne kampanje stranke Alija Ahmetija a onda je brzopotezno inkorporiran u Centralni odbor Socijaldemokratskog saveza Makedonije! Četiri ključne makedonske političke stranke formirale su i telo koje će za vreme izbora kontrolisati da li mediji fer i kredibilno izveštavaju, a usaglasile su i metodologiju te kontrole.

Da li će fer i kredibilna utakmica Makedonije, koja nije šaka jada, i zapadnih ambasadora, koji jesu, imati i produžetke zavisi, javlja mi se, od toga da li će održavanjem lokalnih izbora biti odsviran kraj upravo započetoj, novoj fer i kredibilnoj utakmici u Bosni i Hercegovini. Javlja mi se da se Makedonija zasad i bar za neko vreme izvukla. Mada pitanje zašto međunarodnoj zajednici u Makedoniji odgovara baš ono što u Bosni i Hercegovini po svaku cenu želi da spreči – ostaje.

Makedonski primer treba za Srbiju i Aleksandra Vučića da bude ne poučan, tu nauk ništa ne pomaže, nego informativan. Vučić bi najviše voleo da liči na Angelu Merkel, ali meni, da prostite, liči na Gruevskog. Sve troje su po političkoj vokaciji narodnjaci. Samo što je gospođa Muti veliki narodnjak, Vučić je, neka crkne Zoran Milanović, srednji, a Gruevski mali narodnjak. Dok gospođa kancelarka preferira red, Gruevski je celu deceniju voleo da se ogleda na vanrednim izborima, takve su, slutim, i Vučićeve namere. Gruevski je u tome bio više nego uspešan, i Vučić je, što jest jest. Neki dan je Međunarodni monetarni fond uputio Srbiji pohvale kakve se samo poželeti mogu. Iste je pohvale dobijao i Gruevski. I od MMF i od Evrope. Fer i kredibilnost učestalih izbora potvrđivao je i OEBS. I Gruevski je imao rast gotovo najveći u Evropi – 4,7 odsto 2013. godine, 3,5 odsto 2014. Dok se odjednom nisu svi popišmanili. I zamolili Gruevskog da odstupi. Kad visoko stručne međunarodne protektore sad pitaš o tim pohvalama rastu, oni će ti sad reći da narod najbolje zna kakva je stvarno ekonomska situacija!? Pa ćemo 11. decembra na još jednim vanrednim parlamentarnim izborima videti kako sa ekonomijom stoji narod! A kako s narodom makedonske političke stranke i strani ambasadori.

Naši su statističari neki dan objavili da je najveći doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda dalo građevinarstvo – i ove i prošle godine. Na građevinarstvu se zasnivao i rast Nikole Gruevskog. Taj model zbilja nosi i neke ozbiljne rizike, ali je u oba slučaja emergency exit iz investicione suše. Goran Rodić iz Građevinske komore tvrdi da Beograd na vodi tu daje značajan doprinos jer “napadnuta je velika površina”. Kao što Vučić ima Beograd na vodi, tako je Gruevski imao (i dogurao ga do kraja) Skoplje na vodi. A ne znam da li ću vam reći nešto novo ako kažem da nešto slično Beogradu na vodi (bazirano na preseljenju železničke stanice i oslobađaju prostora za razvoj grada) ima i kancelarka Merkel, a zove se Štutgart 21. Sva su tri projekta izazvala bučne pa i incidentne proteste građana. Nemci, kao, nisu kavgi skloni Balkanci, nego smireni i razumni ljudi, pa su njima, pre par godina, dozvolili da na referendumu kažu svoje mišljenje o nastavku projekta čija cena je odavno prešla planiranih 4,8 milijardi evra, a probijeni su i mnogi rokovi. A sporan je, kako to obično sa takvim projektima biva, i iz drugih razloga. Sigurno ste čuli, rekli su: vozi Miško!

Decenijama svaki dan ili Brankovim mostom ili Gazelom iz Zemuna stižem u Beograd, ili se iz Beograda vraćam u Zemun. I gledam onaj brlog s desne strane reke. Koji će izgleda najzad nestati. Pre dve godine sam s druge strane Majne, iznenađena tolikom građevinskom aktivnošću, slikala mrežu kranova u centru Frankfurta, neko veče sa leve obale Save mrežu kranova na desnoj obali. Šta slikaš, ljutili su se moji prijatelji u Nemačkoj, to grade samo banke, ruše nove zgrade da sagrade još novije i luđe, s nekim šeširima na vrhu, koji ulaze, vidim, i kod nas u modu. Koleginica mi ovde kaže: da znaš, i kod tog Beograda na vodi će sve otići u privatne džepove, a vidim i da je ozbiljna primedba da će na tako atraktivnom mestu stanove pokupovati samo oni koji imaju velike pare ili, još crnje, oni koji su se oparili u privatizaciji koja je osiromašila i ponizila tolike ljude. Umesto da se tako lepa lokacija da na korišćenje svim Beograđanima. Na prve dve konstatacije nema šta da se kaže – ali drugačije nije bilo nikad, pa držim da će tako ostati i ubuduće. “Svi Beograđani” su tu upali ni krivi ni dužni. Pobedniku (i njegovima) uvek pripada sve. Nemam, istina, ni ja nikakvu utehu za “sve Beograđane”, ali imam bar za deo. Već 26 godina na samoj granici između Zemuna i Novog Beograda nalazi se jedan poveći – možda hektar – brlog. Poslednjih godina se, da ne grešim dušu, povremeno kosi. Tu je dozvoljena samo laka gradnja – sportski tereni, park – a ne radi se ništa jer razni pobednici ne mogu da se dogovore čijim biznismenima to da pripadne. Oko tog brloga žive hiljade ljudi. Neki od njih su čak nevoljno i debelo platili da bi taj brlog nastao. I niko se ne buni, niko ne demonstrira, svi su zadovoljni jer ključni uslov je ispunjen – nijedna politička stranka ne profitira. A stotinak Beograđana se 25 godina sudi da u fer, kredibilnom, transparentnom, jeftinom sudskom postupku i u razumnom roku dokažu da nisu bili dužni da papreno i nevoljno plate pogled na taj brlog.