Maks Đerlek: Više verujem Koraksovoj iscrtanoj istoriji nego istoričarima

Čini se da su nam političke karikature koje kritikuju, izazivaju i ispituju one na vlasti danas potrebnije više nego ikad, kaže za Danas vanredna profesorka FPN u Beogradu Aleksandra Krstić, a povodom jubilarnog, 90-og rođendana našeg istaknutog karikaturiste.

– Za mene su naši istaknuti politički karikaturisti pre svega prijatelji slobode, ne samo zbog toga što oštro komentarišu i kritikuju svet u kome živimo, nego i zato što nas svaki put uče da na nov način posmatramo stvari koje nas okružuju i otvaraju nam um za nove perspektive. Srećan 90. rođendan neprevaziđenom Koraksu, čiji me je izvanedan rad inspirisao da istražujem značaj političke novinske karikature u kontekstu savremenih medija i demokratije i to podelim sa svojim studentima novinarstva, poželela je Krstić.

Muhamed Maks Đerlek, novopazarski karikaturista, ocenio je Koraksa kao čoveka koji je ostavio snažan pečat i trag u jugoslovenskoj karikaturi.

– On je čovek koji je istoriju kazivao kariklaturom, crtanjem. Ja više verujem njegovoj iscrtanoj istoriji, nego svim istoričarima koji su spremni i hitri da učine reviziju, na najcrnji mogući način. On je veoma duhovit, pre svega hrabar, i što je najbitnije, pošten je do kraja i takav odnos ima prema svemu, kaže Đerlek za Danas.

On dodaje da, u vreme koje je veoma teško za karikaturu, nju sada održavaju Koraks, Petričić i Somborac, dok ostali “oko problema idu kao mačak oko vrele kaše” i ne smeju tako hrabro da ih dotaknu.
Maks ocenjuje i da je karikatura izgubila svoje mesto i ulogu u našem društvu, naročita ona koja komentariše dnevno- plitičke događaje.

– Karikatura je sada više na “nemestu”, proterana je iz štampe. Sve što je poslato na različite adrese, to je nešto što ne mogu, odnosno neće da objave mnoge redakcije, ukazuje Maks Đerlek.

Nekadašnji premijer Zoran Živković, koji se i često sam nalazio na Koraksovim karikaturama, kaže da nijedna vlast nije najbolja te da treba da je svakodnevno na proveri javnosti.

– To rade mediji, a u njima novinari i karikaturisti. Ko se ljuti ili buni zbog toga, ne treba da se bavi politikom nego da radi neki drugi posao. Svaka kritika, čak i oko sitnice, za ozbiljnog političara je dobra stvar, jer mu pomaže, ako je dobar, da bude vrlodobar ili odličan. Uloga Koraksa i još nekih njegovih kolega, je ogromna, jedno obeležje Srbije u poslednjih više od 50 godina. Želim mu da nastavi intenzivni sa radom, jer mu je sada mnogo lakše nego u vreme vlasti Zorana Đinđića. Danas mnogo lakše kritikovati režim, ne jer je vlast dobronamerna, već zato što daje mnogo više povoda i materijala. Čak i kada bi Koraks nacrtao relanu sliku vlasti, ona bi bila karikatura, kaže Živković.

Od Petričića-karikatura
Karikaturista Dušan Petričić poželeo je srećan rođendan svom kolegi onako kako to najbolje ume, kroz karikaturu, koju je objavio na svom Fejsbuk nalogu.

O tome šta misli o Koraksovom radu i uticaju, Petričićeva karikatura govori više od hiljadu reči.

Somborac: Hoću i ja tako i toliko dugovečno

Karikaturista Marko Somborac poželeo je srećan rođendan “jednom od svojih omiljenih kolega”.

– Koraks je jedan od retkih koji i dalje ume da nas obraduje svojim kvalitetom, u stvari čitaoce da obraduje, a mene da učini ljubomornim jer kako li mu to samo i dalje uspeva, hoću i ja tako i toliko dugovečno, kroz smeh kaže Somborac.

– Želim mu da još dugo nervira političare, jer uloga karikature i jeste jezgrovito i na jednostavan i slikovit način, pozivanje na odgovornost javnih funkcionera. A baš ta ubojitost poruke ih i čini nervoznim, kad ih karikatura pogodi, čime se iznova i iznova pokazuje njen društveni značaj, zaključuje Somborac u svojoj čestitki.

Potrebniji nego ikad
– U vremenima kad demokratija posustaje i kad se karikaturisti, kao i drugi umetnici koji kritikuju vlast, targetiraju kao neprijatelji režima, još je važnije istaći koliko su političke karikature neophodne kao sredstvo kojim se brani demokratija. Takođe, ne treba zaboraviti ni koliko je značajan njihov uticaj na ljudsko mišljenje jer odmah ukazuju na poentu i deluju na nas brže nego bilo koja pisana reč, objašnjava Aleksandra Krstić.