Maksić o Medijskoj strategiji: Ključni problem biranje članova REM-a

Ona je navela da je mapirano da je ključni problem kako se biraju članovi REM-a.

Maksić je istakla da bi trebalo temeljno pretresti sve kriterijume kako se biraju članovi REM i da je Radna grupa to mapirala kao jedan od ključnih problema. Mora se obezbediti da u tom Savetu budu ljudi koji imaju znanja i moralni integritet, a treba videti i ko su predlagači koji bi delegirali ljude u Savet REM, navela je ona.

Načelno opredeljenje u ovoj strategiji je da to moraju da budu udruženja građana ili institucije koje ispunjavaju određene kriteriijume. Želeli smo da minimalizujemo politički i svaki drugi pritisak prilikom izbora Saveta REM, dodala je Maksić.

Na pitanje koliko su komentari bili korisni, Tanja Maksić je rekla da je usvojena većina preporuka kao i da su one išle u sličnom smeru u kome je i Radna grupa razmišljala. Nezavisno regulatorno telo je jedan od važnih garanata nezavisne medijske scene, naše mere su vrlo u skladu s onim što je došlo od profesora Frančeska Šakitana, istakla je.

Osim što je proces izrade bio spor, bio je i veoma inkluzivan, poručuje Maksić i dodaje da su se potrudili da daju realnu sliku stanja medijskog sektora, a ne da se kriju problemi.

Želeli smo da ponudimo najbolja rešenja i da razgovaramo o medijima u 21. veku, a da Strategija živi bar pet godina. Naš posao tek predstoji, jer kada Strategija bude usvojena imaćemo veliki posao oko usaglašavanja zakona i monitoringa da li se sve poštuje, rekla je Maksić.

Prema njenim rečima, potrudili su se i da daju čitav set mera i predloga kako bi stvari mogle da se poprave.

Jedan deo se odnosi na položaj novinara, dugi na medijsko tržište, treći na nezavisne institucije i njihovo jačanje, četvrti na pluralizam medijskog sadržaja i peti gde smo mi u 21. veku, gde su digitalne tehnologije, navela je ona. Najveća neslaganja smo imali u delu – da li država treba da bude u medijskom sektoru, ukazala je Maksić.

Maksić zaključuje da Strategija može da da pravac i da je neka vrsta mape puta koja je ponuđena donosiocima odluka.

Konsultovali smo više od 50-60 aktera sa medijske scene, što nam je omogućilo da dobro sagledamo gde je problem. Sad da vidimo kako dalje, da li će se pretočiti u neku praksu, da medijski radnici osete boljitak, naglasila je ona. Predsednik Komisije za izradu Medijske strategije u ime Ministarstva kulture i informisanja Dejan Stojanović kaže da su se zamerke ticale decidnijeg navođenja šta treba učiniti kada je REM u pitanju.

Dokument iz decembra sadržao je dve opcije, jedna je bila alternativna i jedna detaljnije uređena. Vlada se opredelila za uopšteniju varijantu, a udruženja su bila za to da se decidnije kaže i vlada je prihvaztila tu sugestiju koja se poklopila sa analizom evropskog eksperta, objasnio je Stojanović.

Cilj cje da se obezbedi veća samostalnost regulatornog tela u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast i da se iz postupka predlaganja članova izbaci skupštinski obor, rekao je Stojanović. On dodaje da je predloženo da statut i podzakonska akta usvaja Savet, a da saglasnost na finansijski plan daje Skupština.

Plenarno zasedanje će biti mesto gde će se birati članovi, a Skupština će imati mogućnost da se izjasni i izabere između više preloženih članova, rekao je Stojanović. Stojanović je naveo da očekuje brzu reakciju Evropske komisije i da Srbiji ide u prilog da se Strategija što pre usvoji.

Za Poglavlje 23 jedna od bitinijih stvari je rad na izradi strateškog dokumenta. Posle dobijanja mišljenja Evropske komisije ući će u redovnu proceduru, uputiće se na mišljenje svim ministarstvima, posle čega će biti dat na usvajanje, rekao je Stojanović.

Ukoliko pojedini javni funkcioneri odbijaju da gostuju ili da daju izjave određenim medijima, to se može smatrati diskriminacijom, istakao je on. Pošto ste vi kao javni funkcioner u obavezi da pružite informacije, selektiranje medija nije u redu, bez obzira koliko imate negativan stav ili ne podržavate uređivačku politiku, rekao je Stojanović.