Maksim Bakijev uhapšen u Britaniji

 Maksima Bakijeva su uhapsile snage britanske granične agencije nakon sletanja na aerodrom na jugu zemlje gde je stigao privatnim avionom. „Bila je ovo pažljivo planirana operacija neprijatelja privremene vlade“, kaže Alzambek Atambajev, prvi zamenik šefa privremene vlade. „Informacije dostupne našim specijalnim službama potvrđuju da je nerede finansirala porodica Bakijeva, naročito njegov najmlađi sin Maksim“. Atambajev je priznao da je prelazna vlada nesposobna da izađe na kraj sa nemirima za koje je optužila lokalne snage reda koje i dalje podržavaju bivšeg predsednika. „Lokalne službe za obezbeđivanje reda i zakona pune su kriminalaca lojalnih prethodnoj vladi. Moramo naći izdajnike odmah“. Na konferenciji za novinare početkom nedelje Kurmanbek Bakijev, koji se nalazi u egzilu u Minsku u Belorusiji, poručio je da nema nikakve veze sa neredima.

U međuvremenu, prvi avion sa 40 tona brašna, paste, ulja i drugih namirnica sleteo je juče na aerodrom u južni kirgiski grad Oš gde već nekoliko dana traju etnički sukobi. Kako bi dobili svoj deo pomoći, stanovnici ovog drugog po veličini grada u Kirgiziji prvi put su za pet dana izašli na ulice. S druge strane, stotine hiljada izbeglica preplavilo je kampove u susednom Uzbekistanu a grupe za pružanje pomoći upozoravaju na humanitarnu krizu budući da izbeglicama nedostaju osnovna sredstva za život a postoji opasnost od epidemije raznih zaraznih bolesti. Džalahitin Džalilatinov, koji vodi Nacionalni centar u Kirgiziji, izjavio je da još najmanje 100.000 Uzbeka čekaju da uđu u Uzbekistan, gde se već nalaze njih 80.000. Ukupno 45.000 već je registrovano.

Asira Kondubajeva, etnička Kirgistanka koja živi u uzbekistanskom delu grada željno je iščekivala autobus kako bi stigla na mesto gde se deli pomoć, nakon pet dana provedenih zaključana u svojoj kući u strahu od snajpera. Kaže da je uverena da bande pljačkaša i piromana koji haraju Ošom nisu stanovnici grada. „Prestrašena sam“, kaže Kondubajeva, majka troje dece. „Ne palimo svetla u kući kada padne mrak. Naši muževi i braća stražare pored vrata i prozora“.

Obe strane u konfliktu pozivaju Ruse u pomoć, navodeći da je neophodna treća strana koja će posredovati između zavađenih Uzbeka i Kirgiza. Međutim, Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti, savez bivši sovjetskih republika predvođen Rusijom razmatra pozive da uputi mirovne trupe ne bi li se konačno zaustavilo etničko nasilje na jugu Kirgizije. Novinski izveštaji pokazuju da je više stotina etničkih Uzbeka ubijeno u napadu etničkih Kirgiza,

Ruske novinske agencije navode da će Organizacija uputiti helikoptere, kamione i drugu opremu ne bi li se pomoglo prelaznoj vladi Kirgizije. „Oni za sada imaju dovoljno snaga, ali ne i dovoljno opreme za pružanje i dostavljanje pomoći“, kaže Bordjuza.

Vesti koje stižu sa terena ukazuju na humanitarnu krizu velikih razmera. Doktori ukazuju da se dizenterija širi među decom u izbegličkim kampovima, dok hiljade povređene čekaju na medicinsku pomoć. Očevici prenose da se i juče čula sporadična vatra iako je situacija u Ošu donekle stabilizovana, ali i dalje zategnuta. Stanje u drugim oblasti je znatno gore. Kubat Baibalov, vojni komandant u Džalalabadu izjavio je da je uhapšeno nekoliko naoružanih napadača koji su iz automobila pucali na ljude.

Svi ovi elementi dovode Moskvu u nezgodnu poziciju, koja je tvrdila da je njena vojna kampanja 2008. u Gruziji bila neophodna kako bi se odbranila manjinska etnička zajednica Oseti, i koja postsovjetsku sferu smatra „zonom svog privilegovanog interesa“.

Najnovija kriza u ovoj osiromašenoj državi Centralne Azije predstavlja političku dilemu za SAD i Rusiju, budući da obe zemlje imaju baze na severu Kirgizije. Za Rusiju je baza u Kirgiziji strateški važna. S druge strane za SAD baza Manas na jugu ove zemlje Centralne Azije je ključna tačka za snabdevanje misije NATO u Avganistanu. Od kada je u aprilu svrgnut Bakijev, odnosi između SAD i Rusije su postali mnogo kooperativniji u regionu a obe zemlje u sadašnjim okolnostima izražavaju zabrinutost zbog nereda u zemlji i strah za stabilnost prelazne vlade.

UN i EU su apelovali na vladu u Biškeku da ne dozvole da krvavi etnički sukobi poremete predstojeći ključni referendum o novom ustavu i parlamentarne izbore. Predstavnik UN Miroslav Jenca koji je posetio region izjavio je da referendum 27. juna i oktobarski parlamentarni izbori moraju biti održani uprkos etničkom nasilju.

Prema navodima kirgiske vlade broj stradalih u višednevnim sukobima je dostigao 124, dok je više od 1.600 ranjeno. Međutim, lideri uzbekistanske zajednice iznose drugačije podatke prema kojima je 700 etničkih Uzbeka ubijeno samo u Džalalabadu. Predstavnici Crvenog krsta kažu da su njihovi radnici pronašli 100 zapaljenih tela u jednom delu Oša.

Na poternici Interpola

Maksim Bakijev je najtraženija ali i najbogatija osoba u Kirgiziji. Takođe, on se nalazi na poternici Interpola na osnovu optužbi za pranje novca. Kirgijsko tužilaštvo tereti Bakijeva da je proneverio milione dolara od zajma koji je Rusija dala Kirgiziji. Ukupno 35 miliona od pozajmice od 300 miliona dolara dobijene iz Rusije, Bakijev je prebacio na svoje privatne račune.

Nakon političkih uspeha svog oca, Maksimovo poslovno carstvo ubrzano raste. Zajedno sa svojim partnerom Valerijem Belokonom Maksim je osnovao investicionu kompaniju Maval Aktivi, sa sedištem u Letoniji, koja je poslovala u Kazahstanu, Rusiji, Letoniji, Ukrajini, Latinskoj Americi i Africi. Današnje prelazne vlasti zemlje koje su za njim raspisale poternicu dugo su optuživale Maksima kao i još nekoliko rođaka bivšeg predsednika Kurmanbeka Bakijeva da su profitirali zahvaljujući korupciji tokom privatizacije državne imovine. U vladi svog oca, Maksim je bio na čelu Centralne agencije za razvoj, investicije i inovacije. S. D.