Mala Guča u Kozjem Dolu

Druženje i slavlje trajalo je najpre taj jedan dan i noć, potom još jedan, da bi danas manifestacija bila trodnevna. Posle dugo vremena, lokalna samouprava u Trgovištu koncipirala je program za sve ukuse – posle Balkanike, Riblje čorbe, Amadeus benda, Legendi, Biljane Krstić, došli su na red ove godine i di-džejevi, sastav Galija, Zvezde Granda i dragačevski pobednik, trubač Ekrem Mamutović iz Vranja.

Prvi čovek opštine Radoslav Jordanović otvorio je manifestaciju poželevši svima dobrodošlicu i lep provod. Okupljeni, a bilo ih je prve večeri oko pet hiljada, bukvalno su shvatili te reči i krenulo je veliko veselje. Čuveni Kole Car, koji zna da muzicira na čak jedanaest instrumenata, svirao je pod šatrama vranjske i makedonske čočeke.

Dok su tri momka iz Beograda pod snažnim snopom reflektora sa bine „emitovali“ psihodeličnu muziku, u porti, u potpunom mraku, kao u transu igralo je na hiljade mladih devojaka i mladića. Pod šatrama, a bilo ih je oko pedesetak, ključalo je kao u loncu. Sve se utišalo sa svitanjem.

Već sutradan, osamnaestog avgusta, stiglo je pedesetak bajkera iz Vranja, Vladičinog Hana, Surdulice… Napravili su neopisiv oblak prašine koji je prekrio goste ovog po mnogo čemu neobičnog sabora. Temperaturu, kao uvod u slavlje, podigla je vranjska grupa Džoli Džamper, a šlag na tortu stavila niška Galija. Posle petočasovne svirke ove dve grupe, frontmen Galije Nenad Milosavljević nam je rekao:

– Svirao sam po mnogim mestima i u bivšoj Jugi i u Srbiji, ali ovo što sam doživeo u malenom Kozjem Dolu ne mogu ničim meriti, jer toliko emocija na jednom mestu još nisam video. Vrlo rado doći ću i dogodine, jer volim kad publika deli sa nama osećanja – kaže Neša Galija.

Kako se približavalo jutro, dolinu kozjedolske reke preplavili su mnogobrojni automobili iz Beograda, Novog Sada, Bora, Požarevca, Vranja, Leskovca, a pedesetak vozila bilo je sa registarskim oznakama Zagreba, Pule, Rijeke, Ljubljane, Podgorice i Sofije. Bilo je i dosta šatora načičkanih na drugoj obali reke, a mnogi od njih konačište su našli u vrećama za spavanje. Muzika je odzvanjala non-stop i nijednog trenutka nije bilo predaha u mestašcu udaljenom od varoši nešto više od tri kilometra. Svi su očekivali nedelju, pogotovo stari Pčinjani, koji su spletom okolnosti život nastavili u Makedoniji, uz samu granicu sa Srbijom. Na osnovu dogovora dve države, u selu Lesnica odobren je prolaz stanovnicima Makedonije koji su na sabor došli uz ličnu kartu. Golim okom su se mogle iz pravca Makedonije videti duge kolone automobila, velikih grupa koje idu pešice i u luku – slivaju se u dolinu Pčinje. Taj pohod trajao je nekoliko sati da bi u nedelju, u popodnevnim satima, na saboru bilo blizu dvadeset hiljada posetilaca. Zbog jednosmernog puta policija je naizmenično puštala saobraćaj u oba smera tako da kako bi se približavala noć, bilo je sve teže doći na mesto velikog derta i sevdaha.

U nedelju, poslednjeg dana sabora, mladi iz kulturno-umetničkih društava iz Vladičinog Hana, Vranja, Surdulice i susedne Makedonije priredili su program pred nekoliko hiljada posetilaca. Usledila je prezentacija tradicionalnih jela iz ovog kraja, kao što su tavče na gravče i pita zeljanica, kao i čuveni pčinjski propeć. Narod je skandirao: „Mala Guča u dolini Pčinje“, kada je zasvirao dragačevski pobednik Ekrem Mamutović.

Posebno je veselo društvo bilo iz Ljubljane i Zagreba: rekli su nam da su posredstvom Fejsbuka, preko prijatelja, doznali za ovaj događaj i da se uopšte ne kaju što su došli, rekavši da će sledeće godine doći sa mnogo više svojih prijatelja kako bi uživali u pesmi i igri, piću i hrani sa ovog podneblja.

Sav zadovoljan na kraju manifestacije, prvi čovek opštine Trgovište Radoslav Jordanović nam je rekao:

– Iskren da budem, ovo je treći put kako organizujemo Dane Preobraženja i obično se skupi po nekoliko hiljada ljudi. Ove godine bilo je blizu četrdeset hiljada posetilaca i ja koristim ovu priliku da im se svima zahvalim, a ujedno i obećam da ćemo za sledeće druženje uraditi zaobilazni put kako bismo omogućili posetiocima da iz jednog pravca dođu na sabor, a da se sa njega vrate drugim putem. Hvala i gostima iz inostranstva koji su prvi put došli i bili gosti sabora, što nam daje zadatak da osnujemo turističku organizaciju Trgovišta i celu ovu priču podignemo na još viši nivo. Kad su u pitanju mediji, zahvalnost dugujemo listu Danas, koji nas je medijski pratio sve vreme manifestacije i naša je želja da tu lepu saradnju nastavimo i u budućnosti.

Napuštamo Kozji Dol i lepu varoš Trgovište i svuda oko nas vidimo umorna lica od trodnevne fešte, a u centru varoši jedan seljanin iz Kozjeg Dola nam reče:

– E, hvala milom Bogu, kada ova dečica prestadoše da vrište, da si mogu na miru da čuvam ovce i koze!