Mala matura naredne godine će se polagati i na bosanskom jeziku. Test iz bosanskoj jezika i književnosti biće baziran na standardima postignuća za taj jezik koji su nedavno usvojeni.
Zadaci u druga dva testa – matematici i kombinovanom, biće identični kao i za sve ostale đake, s tim što će biti prevedeni na bosanski, saznaje Danas. Prošle godine, osim na srpskom, štampani su testovi na jezicima šest manjinskih jezika – mađarskom, albanskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom i hrvatskom. Nisu bili pripremljeni testovi na bugarskom, jer u prošloj generaciji nije bilo učenika koji bi je polagali na tom jeziku.
Na narednoj maloj maturi neće biti radikalnih promena, jer je školska godina uveliko počela i to ne bi bilo fer prema učenicima, ali se planira povećanje broja otvorenih pitanja u testu iz srpskog jezika, rekla je Gordana Čaprić, zamenica direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, institucije koja priprema testove završnog ispita. Ona je dodala da bi u narednom koraku trebalo povećati broj zadataka na kombinovanom testu, ali se to planira za generaciju koja će završni ispit polagati za dve godine.
Članovima Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) predstavljena je juče analiza rezultata junske male mature o kojoj je naš list pisao u više navrata. Na sednici se čulo da je u prošloj generaciji malih maturanata bilo 14 odsto vukovaca, a da je u tri okruga (Pčinjskom, Nišavskom i Jablaničkom) svaki peti učenik dobitnik tog priznanja. Samo u dva okruga između pet i 10 odsto đaka su vukovci, u svim ostalim taj procenat je veći. Predstavnici Zavoda izneli su i podatak da u sedam okruga više od 20 odsto dobitnika Vukove dilome nije uspelo da dostigne ni republički prosek na testovima završnog ispita. Ukazano je da postoji problem sa ocenjivanjem u osnovnim školama i da bi obuke nastavnika o kvalitetnom ocenjivanju trebalo da budu prioritet.
Više članova NPS-a predložilo je da bi srpski jezik i kombinovani test trebalo da sadrže više otvorenih pitanja, čime se smanjuje rizik od “kockanja”, odnosno mogućnost da učenik nasumičnim izborom jednog od ponuđenih odgovora zaradi poene. Čuo se i predlog da bi trebalo uvesti negativne bodove za pogrešne odgovore, po uzoru na prijemne ispite na fakultetima, koji su mahom zagovarali profesori univerziteta. Kontraargument je da bi to bilo prestrogo prema đacima, s obzirom da je reč petnaestogodišnjacima, kao i da je postojeći završni ispit za njih veliko opterećenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.