Šta rezultati male mature govore o kvalitetu osnovne škole u Srbiji?

I to ne bi bilo sporno da izveštaj sadrži podatke koji o tom kvalitetu govore.

Uprkos tome predstavljena statistika ukazuje da je znanje učenika osmog razreda na završnom ispitu zabrinjavajuće, a u prilog tome svedoči informacija da su u više od polovini okruga u Srbiji zabeležena ispodprosečna postignuća na trećem testu, dok je to slučaj sa oko dve trećine okruga na testovima iz srpskog jezika i iz matematike.

Dve godine zaredom Danas je ukazivao na nelogičnosti u statističkom predstavljanju rezultata završnog ispita, kojima se prikriva đačko (ne)znanje.

Zamerka na sadržaj samog izveštaja bila je u tome što nije prikazano koliko je učenika uspelo da reši zadatke sa osnovnog, koliko sa srednjeg, a koliko sa naprednog nivoa, budući da testovi na završnom ispitu sadrže zadatke kojima se proverava upravo ostvarenost obrazovnih standarda, definisanih na tri pomenuta nivoa.

Standardi, podsetimo, predstavljaju suštinska znanja, veštine i umenja koje učenici treba da poseduju na kraju određenog ciklusa obrazovanja.

Standardi za kraj osnovnog obrazovanja na osnovnom nivou opisuju minimum očekivanog znanja i veština za učenike koji završavaju osmi razred, neophodnih za svakodnevni život.

Najkraće rečeno, ovde je smešteno ono što bi trebalo da zna svaki učenik kad izađe iz osnovne škole ili drugim rečima, ono bez čega ne bi trebalo da dobije svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi.

U standardima za sve predmete koji se polažu na maloj maturi definisan je očekivani procenat učenika koji treba da ih dostigne, pa bi tako standarde na osnovnom nivou trebalo da zadovolji najmanje 80 odsto učenika, na srednjem nivou bar 50 odsto, a na naprednom najmanje 20, odnosno 25, u zavisnosti od predmeta.

Rezultati – neumoljiva statistika

U prošlogodišnjem izveštaju, u kojem su prikazani rezultati završnog ispita na kraju školske 2021/22. godine, statistika je bila neumoljiva: na testu iz srpskog jezika sve zadatke sa osnovnog nivoa je rešilo samo 25,9 odsto učenika, iz matematike 33,9 odsto, a na kombinovanom testu 43,6 procenata ukupno posmatrane populacije.

Koliko je đaka dostiglo srednji i napredni nivo nije objavljeno, a nakon što je Danas zatražio pojašnjenja za neke od upitnih statističkih podataka, iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (koji radi izveštaje o završnom ispitu) rečeno je lane da će se „potruditi da u budućim izveštajima ne stoji više podatak koliko procenata učenika je rešilo svih 100 odsto zadataka na osnovnom nivou, jer nije relevantan za sistem“.

Obećano-učinjeno.

U najnovijem izveštaju nema podatka koliko osnovaca dostiže ono što se smatra elementarnim znanjem sa kojim svaki đak treba da izađe iz osnovne škole.

Iz kog razloga se u izveštajima, pa i ovom poslednjem, prećutkuju podaci koliki je procenat učenika rešio zadatke sa osnovnog, srednjeg i sa naprednog nivoa? Da li je namera da se time sakriju rezultati?

Kako znamo kakav je kvalitet našeg obrazovanja iz podataka o prosečnom broju poena na sva tri testa, koji se navode u izveštaju?

Šta je standard prema kome se upravljamo da bismo izvukli zaključak da li su rezultati koje učenici postižu na završnom ispitu dobri ili loši, pitali smo nadležne u Zavodu.

Iz te ustanove odgovaraju da je „koncept završnog ispita nastao u početnim fazama standardizacije obrazovanja kada nismo imali mnogo podataka o sistemu, zbog čega su korišćeni svi raspoloživi izvori podataka, a jedan od njih je i završni ispit.

– Podatak koji se pojavljivao u ranijem periodu imao je za cilj da obezbedi informaciju u vezi ostvarenosti osnovnog nivoa pismenosti, prema polu i koristio se za izveštavanja Srbije vezano za UN ciljeve održivog razvoja (oblast kvalitetno obrazovanje). Sada u tu svrhu imamo relevantnije podatke koji dolaze iz međunarodnih istraživanja (TIMSS, PIRLS i PISA) i njih u relevantnim izveštajima objavljuje RZS, tako da taj podatak više nije potreban u nacionalnom izveštaju – razjašnjavaju autori izveštaja.

Da podatke, ipak, imaju svedoči to što u publikaciji piše da svaka škola dobija izveštaj o rezultatima završnog ispita svojih učenika, u kome je i informacija o postignućima učenika po oblastima, standardima i nivoima postignuća. Školski izveštaji javnosti nisu dostupni.

U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kažu da za izveštavanje o efikasnosti sistema (tj. ostvarenosti standarda) prikupljanje podataka treba da se vrši po posebnoj metodologiji koja obuhvata veliki broj standarda i koja se realizuje preko nacionalnih testiranja, a ne završnog ispita (koji može obuhvatiti tek manji broj standarda).

– Imajući to u vidu, Strategija razvoja obrazovanja do 2030. (uključujući akcioni plan od 2023. do 2026.) predviđa realizaciju nacionalnih testiranja. U tom smislu Zavod je već dostavio predlog pravilnika resornom ministarstvu na dalje postupanje. Kada nacionalna testiranja uđu u sistem, proverom će biti obuhvaćen znatno veći broj standarda, a javnost će o ostvarenosti standarda i nivoima postignuća učenika biti obaveštavana preko izveštaja o rezultatima nacionalnih testiranja – kažu u Zavodu.

Šta o kvalitetu obrazovanja govore međunarodna istraživanja?

Ono što se u izveštaju o maloj maturi očito prećutkuje nije moguće sakriti u rezultatima međunarodnih istraživanja.

PISA 2022 istraživanje, podsetimo, pokazuje da se u Srbiji 43 odsto petnaestogodišnjaka nalazi ispod nivoa funkcionalne pismenosti, a nešto više od trećine iz čitalačke i naučne pismenosti.

S druge strane, učenici četvrtvog razreda osnovne škole iz Srbije postigli su natprosečan rezultat u čitalačkoj pismenosti u poslednjem ciklusu PIRLS 2021 istraživanja.

I rezultati poslednjeg TIMSS istraživanja, u kojem takođe učestvuju četvrtaci, svedoče da su naši đaci iznad međunarodnog proseka u matematičkoj i naučnoj pismenosti.

Međutim, Srbija od 2011. ne sprovodi TIMSS i na uzorku učenika osmog razreda, a u dva ranija istraživačka ciklusa 2003. i 2007, kada su oni učestvovali, rezultati su bili ispod međunarodnog proseka.

Šta smo saznali iz izveštaja o junskoj maloj maturi?

Analiza rezultata 58.820 učenika koji su nastavu pohađali na srpskom jeziku i ispit su polagali u junu 2023. godine pokazuje da su na testu iz srpskog jezika imali u proseku 10,74 poena, iz matematike 11,90 i 14,42 na trećem testu, od mogućih 20 bodova.

Kada je reč o trećem testu, učenici su bili najuspešniji iz hemije (16,06 poena), potom iz fizike (15,58 poena), geografije (14,63 poena), biologije (13,94 poena) i istorije (13,61 poena).

Bez ijednog boda na testu iz matematike ostalo je 44 đaka, iz srpskog jezika i književnosti 42, a na trećem testu njih 15 – iz geografije je šest učenika imalo 0 poena, iz istorije četvoro, iz biologije troje, iz fizike i hemije po jedan.

Najviše đaka imalo je maksimalan broj poena na trećem testu – 2.152 , zatim na testu iz matematike 726, a najmanje iz srpskog jezika – 75.

Kao što je pomenuto, učenici iz više od polovine okruga imaju ispodprosečna postignuća na trećem testu, a u skoro dve trećine okruga na testu iz srpskog jezika i književnosti i iz matematike.

Đaci iz Grada Beograda, Šumadijskog, Kosovsko-mitrovačkog i Južnobačkog okruga ostvarili su iznadprosečne rezultate na sva tri testa.

Na republičkom nivou, utvrđeno je da su devojčice bile uspešnije od dečaka na sva tri testa, pri čemu je razlika u postignuću najveća na testu iz srpskog.

Vukovci su najbolje uradili zadatke iz srpskog jezika, zatim iz matematike, a najmanje uspešni su bili na trećem testu.

Ocene i znanje

Zanimljivo je da se u najnovijem izveštaju ponovo pojavio raniji nalaz da zaključne ocene u osmom razredu iz predmeta koji se polažu na završnom ispitu nisu u potpunosti povezane sa rezultatima koje đaci pokazuju na maloj maturi.

– Dobijene korelacije između ocena i rezultata na testu iz srpskoj jezika i matematike su srednje jačine, dok je na trećem testu i nešto niža, mada bi se moglo očekivati da bude viša, pogotovo što ovaj predmet učenici biraju prema sklonosti. Izraženija povezanost se očekuje zbog toga što bi školske ocene trebalo da su prediktor postignuća na završnom ispitu. To znači: više ocene – više znanja – bolji rezultati na završnom ispitu. Dobijeni podaci kažu da to nije uvek tako – pojašnjavaju iz Zavoda.

Nude i neka od tumačenja ovakvih nalaza:

– U osnovi mogu ležati različiti razlozi, na primer, neadekvatno ocenjivanje ili doživljavanje završnog ispita kao stresne situacije u kojoj se ne ispoljava stečeno znanje. Osim toga, na završnom ispitu se procenjuju određeni segmenti iz nastavnog plana i programa, a nasuprot tome ocene predstavljaju sumiranje celokupnog rada učenika. To takođe može biti razlog za nedovoljnu saglasnost između dobijenih rezultata i ocena. U svakom slučaju da bi se produbilo razumevanje dobijenih razlika, potrebna su dodatna istraživanja – kažu u Zavodu.