Mala matura: Šta se nosi na ispit i o čemu đaci moraju da vode računa?

Zbog učestalih dojava o postavljenim bombama u školama ove godine mala matura se organizuje po drugačijem planu. Broj osnovnih škola u kojima će učenici polagati je smanjen sa 1.260 na 522 objekta, a novina je da će neki učenici maturu raditi u prostorijama srednjih škola, sportskih hala…

U Beogradu će broj obrazovnih ustanova u kojima će učenici rešavati testove biti prepolovljen – mala matura će se polagati u 98 oslometki i jednoj srednjoj školi, a iz 95 osnovnih škola učenici će biti gosti u obližnjim školama. U 38 osmoletki neće biti promena, što znači da će one kao i dosad organizovati testiranje samo za svoje đake.

Ove godine prvobitan plan je bio da svi učenici polažu u jednoj ili dve velike prostorije, ali je spajanje škola uslovilo da će neki testove rešavati u fiskulturnim salama, svečanim salama ili hodnicima, a neki (uglavnom gosti) će biti raspoređeni po učionicama.

Što se tiče dežurstava za njih će biti zaduženi nastavnici iz drugih škola.

Oprez pri popunjavanju testova

Ispiti sva tri dana počinju u devet sati i traju po 120 minuta.

Sva tri dana održavanja završnog ispita đaci moraju da dođu u školu u kojoj polažu najkasnije do osam sati i da sa sobom ponesu đačku knjižicu, a drugog i trećeg dana i obrazac koji će prvog dana polaganja dobiti od svojih razrednih starešina.

Negde će škole obezbeđivati hemijske olovke, ali je od pribora dozvoljeno da učenici imaju grafitnu i hemijsku olovku plave boje i gumicu, a za test iz matematike još i lenjir, šestar i trougao.

Preporuka je da se odgovori prvo pišu grafitnom olovkom (što nije obavezno), a da se potom test popuni hemijskom. Ovo je važno jer se odgovori napisani običnom olovkom neće priznati, kao ni test koji je popunjen hemijskom koja nije plave boje.

Upotreba takozvane piši-briši olovke nije dozvoljena jer je mastilo nestabilno pri zagrevanju, što prilikom skeniranja testova za pregledanje može da dovede do nestajanja zapisa.

Takođe treba imati na umu da prepravljeni odgovori neće biti priznati. To se odnosi na sve zadatke (i otvorene i zatvorene), potvrđeno je Danasu u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Razjašnjenje smo tražili jer je u prošlogodišnji testovima pisalo da „u zadacima sa ponuđenim odgovorima neće niti priznati prepravljani odgovori“, što je moglo da učenika navede na zaključak da je dozvoljeno da se nešto prežvrlja i prepravi u zadacima u kojima se traži da se napiše odgovor ili postupak rešavanja.

S druge strane, u uputstvu za učenike koje bi trebalo da su svi dobili u školama, jasno piše da se „odgovori napisani grafitnom olovkom, kao ni prepravljani odgovori napisani hemijskom olovkom ili hemijskom olovkom druge, osim plave boje, neće proznavati pri bodovanju“.

Na završnom ispitu nije dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona, kalkulatora, beležaka, papira, niti drugih materijala koji ne spadaju u propisan pribor za rad..

Pre ulaska u prostoriju u kojoj polažu ispit, na posebno određenom mestu đaci odlažu svoje torbe, pernice, papire, hranu…a osim pribora dozvoljeno je da se unese samo flašica sa vodom ili sokom.

Nije dozvoljeno da đaci napuštaju prostoriju u kojoj polažu maturu pre 9 i 45. Kada završe izradu testa treba da pozovu dežurnog nastavnika dizanjem ruke i izađu da ne ometaju druge učenike.

Kako se računaju bodovi?

Na završnom ispitu se može osvojiti najviše 40 poena, odnosno po 13 iz maternjeg jezika i matematike i 14 na kombinovanom testu.

Svaki test ima po 20 zadataka, ali se pri upisu u srednje škole bodovi koje je učenik osvojio na maloj maturi izračunavaju tako što se rezultat postignut na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike množi sa koeficijentom 0,65, a rezultat sa kombinovanog testa sa 0,7.

Što se tiče ocena iz osnovne škole, tačnije od šestog do osmog razreda, koje se takođe računaju pri upisu, one donose maksimalno 60 poena. Opšti uspeh se računa tako što se prosek na kraju šestog, sedmog i osmog razreda, zaokružen na dve decimale, sabere i pomnoži sa brojem četiri.

Dodatne poene donose uspesi na takmičenjima čiji je organizator Ministarstvo prosvete.

Mala matura ne može da se padne, što znači da nema donjeg praga da bi neko položio, ali treba imati na umu da je za upis u četvorogodišnje srednje škole potrebno najmanje 50 poena.

Đacima koji su prethodno polagali prijemni ispit za upis u specijalizovane srednje škole i obrazovne profile, računa se i rezultat sa prijemnog.

Kalendar

Upisnim kaledarom Ministarstva prosvete je predviđeno da će preliminarni rezultati male mature biti objavljeni 1. jula od 9 sati, a osim u školama, svaki učenik će moći da sazna koliko je poena osvojio i preko portala Moja srednja škola.

Učenici i njihovi roditelji imaju pravo na uvid u testove, a ukoliko smatraju da je učenik oštećen prigovor podnose prvostepenoj školskoj komisiji. Ako nisu zadovoljni imaju pravo da se žale i drugostepenoj komisiji. Prigovori se mogu uputiti u školama, kao i elektronskim putem, a sve te informacije đaci i roditelji će dobiti od razrednih starešina.

Konačni rezultati završnog ispita biće poznati 5. jula, nakon čega se popunjava lista želja sa najviše 20 obrazovnih profila koje učenik želi da upiše. Ko se u koju srednju školu upisao znaće 13. jula. Tada će biti poznat i broj slobodnih mesta za drugi upisni krug.

Dovoljno mesta za sve

Dobra vest je da u srednjim školama ima mnogo više mesta za upis u prvi razred, nego što broji generacija koja ove školske godine završava osmi razred. Prema podacima koje je Danas dobio iz Ministarstva prosvete oko 65.700 učenika završava osmi razred, a u srednjim školama ima 76.008 mesta.

Od ukupne planirane upisne kvote, 25 odsto mesta je u gimnazijama, 15 odsto u trogodišnjim profilima u srednjim stručnim školama, a preostala mesta su u četvorogodišnjim profilima.

Najveći broj đaka već u prvom upisnom krugu bude raspoređen u neku od škola koje je naveo među prve tri želje.