Male šanse da će se ratovati na Balkanu

Savet za međunarodne odnose, nevladina organizacija sa sedištem u NJujorku, u svom godišnjem izveštaju „Preventivni prioriteti“ identifikovao je 30 žarišta, koja, po njihovoj proceni, mogu da prerastu u ratne konflikte u 2018. godini. U tom nedavno objavljenom dokumentu, govori se i o Balkanu, koji je svrstan u treću kategoriju kao „niskoprioritetna pretnja“.

Ovakva kategorizacija Balkana, prema rečima Vlada Radulovića, izvršnog direktora Atlantskog saveta Srbije, nije donela ništa novo.

– Balkan je svrstan u treću, najbenigniju grupu oblasti kojima preti izbijanje konflikata. Međutim i pored toga što su jako male šanse da do sukoba ozbiljnijih razmera dođe u narednoj godini, dobro je što je savet prepoznao bezbednosne pretnje u regionu. Nužno je da budno pratimo dešavanja u okolini, kako bi predupredili eventualne probleme – navodi Radulović, dodajući da nema mesta dramatizaciji i da ozbiljna vojna konfrontacija u dogledno vreme nije izgledna.

Balkan se prvi put ove godine našao u izveštaju Saveta za međunarodne odnose. U izveštaju se ističe da opasnost u regionu vreba od „eskaliranja tenzija i ekstremističkog nasilja koje bi moglo da preraste u političku nestabilnost i oružane sukobe“.

Igor Novaković, istraživač Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC fonda, takođe smatra da ne postoji mogućnost da naredne godine izbiju međunacionalni oružani sukob u regionu. On ističe da izveštaj razmatra bezbednosne pretnje iz perspektive američke spoljnopolitičke perspektive.

– U tom kontekstu, pokušaj Rusije, i donekle Turske, da preko Balkana ostvare svoje interese, mogu da budu shvaćeni kao ugrožavanje bezbednosti. Takođe, verovatno su imali u vidu i migrantsku krizu kada su Balkan svrstavali na spisak potencijalnih ratnih žarišta – smatra Novaković.

Do spiska žarišta, došlo se na osnovu ankete koju je popunilo više od 400 američkih zvaničnika. Prema rečima, Zorana Dragišića, profesora na Fakultetu bezbednosti i narodnog poslanika na listi Srpske napredne stranke, takva metodologija istraživanja nije najpouzdanija.

– Takva istraživanja polaze od percepcije, a Balkan je već duže vreme, ne samo geografski, već i političko-bezbednosni pojam – naglašava Dragišić.

Međutim, on dodaje da je nesporno da u regionu postoje brojna otvorena pitanja, i ističe da svaka oblast sa otvorenim pitanjima ima određeni konfliktni potencijal.

– Pitanje Kosova je otvoreno, situaciju u Bosni i Hercegovini možemo da nazovemo i zamrznutim konfliktom. Takođe, ne može se zanemariti činjenica da je balkanskom rutom poslednjih godina prešlo preko milion ljudi. Na sve to imamo i problem povratka boraca Islamske države. Ipak, uz sva ta otvorena pitanja, rekao bih da politika balkanskih zemalja, u prvom redu Srbije, ide u pravcu smirivanja tenzija – ističe Dragišić, očekujući da će regionalni međunacionalni konflikti u narednoj godini da se zadrže na nivou političkih prepucavanja.

Tramp i Kim najveća pretnja

Savet za međunarodne odnose je u svom izveštaju kao najveću globalnu bezbednosnu pretnju u narednoj godini prepoznao mogućnost izbijanja rata između SAD i Severne Koreje. Pored ovog potencijalnog sukoba, u najrizičniju grupu spada i mogući rat između SAD i Irana, kao i vojni konflikt između Rusije i članica NATO.