Male su šanse ovako kako sada izgleda proces Ratku Mladiću da bi eventualna presuda Haškog tribunala njemu za genocid mogla da osnaži tužbu Hrvatske protiv Srbije zbog genocida pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a još manje da inicira novu tužbu Bosne i Hercegovine, imajući u vidu da bi u to morala kao faktor odluke da bude uključena i Republika Srpska – kaže za Danas profesor međunarodnog prava i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.
Upitan da komentariše stav Tužilaštva Haškog tribunala na suđenju Mladiću, koje u optužnici navodi da je bilo i drugih lokacija u BiH na kojima su izvršeni zločini ravni genocidu i to i nad Hrvatima, Dimitrijević navodi da još nije poznato na koje sve lokacije tužilac Serž Bramerc misli.
– Čini mi se da će se to svesti na Prijedor, ali ostaje otvoreno da li će, s obzirom na razmere zločina, izbor žrtava, drastičnost i druge razlike u odnosu na Srebrenicu, moći da se dokazuje genocid. Ostaje otvoreno da li će to sud da prihvati – navodi Dimitrijević.
On naglašava da je uloga Haškog tribunala da utvrdi individualnu krivicu za zločine, i da je genocid jedini zločin u koji mogu biti umešane i države, o čemu presuđuje Međunarodni sud pravde.
– Umešanost države u genocid dosta je teško dokazati. Kad je reč o drastičnom slučaju kao što je Srebrenica, Međunarodni sud pravde nije mogao da dokaže učešće Srbije i SR Jugoslavije, iako je utvrđeno da su zločin počinile snage Vojske Republike Srpske. Malo je verovatno da bi tako nešto – umešanost Srbije – moglo da se dokazuje za zločine nad Hrvatima u Bosni. Osim toga, država Hrvatska zastupnik je svojih građana na svojoj teritoriji, dok Hrvate u BiH, zastupa država BiH – smatra profesor Dimitrijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
